Jako važno pitanje je kakav trag je borba sa Kovidom-19 ostavila proteklih šest meseci i na navike ljudi u ishrani i na njihovo bavljenjem fizičkom aktivnošću. Da li je možda ovo čak i prelomni trenutak za zdraviji način života i savete kako dalje objašnjava nam prof. dr Sergej Ostojić koji svoje viđenje daje prvenstveno kao priznati naučnik a zatim i kao lekar koji je u stalnoj komunikaciji sa ljudima.
On objašnjava da količina informacija o Kovid-19 pandemiji nije samo zapljusnula opštu populaciju koja često ne zna kome da veruje, već i naučnu zajednicu koja donekle slično reaguje. Količina naučnih radova koja je preplavila stručne časopise u prethodnih devet meseci nije zabeležena u istoriji nauke, gde jedna informacija stiže drugu a nažalost neke su i kontradiktorne, što sve utiče na relativno sporo kreiranje zdravstvenih politika. To se odnosi i na istraživanje zdravih životnih navika tokom pandemije, gde se uočavaju negativni globalni trendovi koji se tiču ishrane i smanjene fizičke aktivnosti. Opet, sa druge strane mnogi su promenili svoje navike na bolje, imajući više vremena da se posvete sebi i svom zdravlju. Dobar savet je da opšta populacija mora pažljivo da tumači rezultate naučnih studija, koristeći zdrav razum i dozu skeptičnosti koja god informacija da je u pitanju. Osim toga, potrebno je uvek proveriti izvor i kredibilitet onoga ko govori – veoma je važno ko nešto kaže! Nažalost, veoma često netačne informacije o ishrani plasiraju osobe koje nemaju nikakvo obrazovanje iz ove oblasti (mada mogu biti lekari, čak i profesori univerziteta), dodatno zbunjujući ionako zbunjene građane. U širokom luku valja izbegavati bombastične najave medija koji prenose neku naučnu informaciju da bi privukli pažnju, po pravilu loše informišući građanstvo.
U kontekstu ishrane i fizičke aktivnosti u doba Kovida, postoji dosta istraživanja ali malo pouzdanih preporuka kako se ponašati u kontekstu unapređenja zdravlja. Najbolje do sada pružila je Svetska zdravstvena organizacija, koja je dala spisak jednostavnih mera koje mogu pomoći u sprečavanju sedentarnog načina ponašanja i mentalnog stresa tokom epidemije. Pored ostalog, SZO preporučuje da prekinemo sedenje (npr. ispred TV ekrana ili kompjutera) svakih 30 minuta i ustanemo ili radimo za računarom u stojećem stavu; plešemo, igramo se sa decom i sređujemo kuću, uključimo se na online trening ili brzo hodamo na čistom vazduhu. Kad je ishrana u pitanju, posebno je važna preporuka da se što više usmerimo na pripremanje domaće hrane, umesto gotovih ili naručenih jela, i da izbegavamo ili ograničimo unos alkohola. Valja povećati unos vlaknaste hrane, ostati dobro hidriran tokom dana, uz ograničen unos masti, šećera i soli u svim obrocima.
Kovid-19 je nezapamćeni zdravstveni rizik ali možda i odlična prilika da dugoročno promenimo naše navike i u post-covid vremenu, jer će gojaznost i hronične bolesti ostati mnogo duže sa nama!
Autor: Nadlanu.com/B.J.
Foto: Ilustracija/Pexels.com