Simonida Đorđević, mlada ali referentna umetnica, predstavila nam je svoje najnovije slike velikog formata u galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca. Izložba je naslovljena "Slike", ali tekst u katalogu nosi naslov "Indiferencija" (l.indifferentia): ravnodušnost, neosetljivost, hladnokrvnost, nezainteresovanost. I preneću samo jednu rečenicu koja je, po meni, najilustrativnija: Drama uhvaćenog trenutka, tišina, patnja i jeziva praznina indiferentne duše.
Gledajući slike, moram priznati da mi se vratila nostalgija za vremenom najboljeg enformela u srpskom slikarstvu - samo što Simonidine slike savršeno korespodiraju s vremenom sadašnjim u nekoj filozofskoj i psihološkoj ravni. To je, čini mi se, i publika dobro osetila. Na ovoj izložbi kod prijatelja, kolega ili redovnih gostiju galerije moglo se videti da znaju vrednosti i značenja prikazane umetnosti.
Likovno, vizuelno, taktilno mogao bih se lako prevariti, u najpozitivnijem smislu, i pomisliti da sam na nekoj od starih dobrih izložbi. I sama autorka pomenutog teksta koristi reči kao što su: koreni, simboli, metafore, transponovanje, sugestija, čulnost... što nisu "kategorije" potrošačkog, digitalizovanog, otuđenog modernog doba. Tu je i ključ za razumevanje potrebe da ne negiramo sve iz prošlosti i prihvatamo sve što se sada servira kao moderno. Umetnost je, jednostavno, umetnost - sa formom ili bez nje, sa figurom ili bez figure, u svedenoj gami jedne boje ili koloristički...
Dobra slika, koja me ne ostavlja ravnodušnim (indiferentnim), je dobra slika, i zato sam sasvim osetljiv, uzdrmanih emocija, punog srca i krajnje zainteresovan izašao s izložbe u noć tog utorka, 27. novembra. O čemu govorim možete videti do nedelje, 16. decembra 2007. godine.
Moja vam je preporuka da svakako treba da pogledate ovu izložbu. Možda će vaše viđenje biti drugčije, možda ćete je nekako na svoj način protumačiti, ali ravnodušni sigurno nećete biti ni ostati.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović