U Srbiji godišnje nastane 12 miliona tona otpada od kojih se čak 10 miliona ne tretira i zagađuje životnu sredinu, a razvoj cirkularne ekonomije veoma je važan, jer bi omogućio kako bolje iskorišćenje otpada, tako i nova radna mesta, procena je efekata Programa za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED, uz podršku GIZ-a.
Njihovi podaci, nedavno objavljeni, pokazuju da više od dva miliona tona komunalnog otpada najčešće završava na deponijama, a mogao bi da bude ponovo upotrebljen u proizvodnji ili za dobijanje zelene energije.
Od 2,3 miliona tona komunalnog otpada, procene su da gotovo 900.000 tona čini otpad od hrane koji se generiše "od njive do trpeze", kaže za Tanjug predsednica Saveza za životnu sredinu u NALED-u Jelena Kiš i dodaje da najvećim delom taj otpad stvaraju domaćinstva, ugostiteljski i javni sektor.
- Naši ugostitelji godišnje nabave 123.000 tona hrane, od čega 20 odsto odmah odbace jer je reč o nejestivim delovima kao što su kosti, ljuske ili kore, a još 15 odsto ostane nepojedeno u tanjirima. Čak 99 odsto otpada koji nastane u ugostiteljskim objektima završi na deponiji, odakle se u vazduh oslobađa metan i ugljen dioksid - upozorava Kiš.
Kada je reč o tome šta je sve moguće uraditi sa tim otpadom, Kiš kaže da je on pogodan za proizvodnju biodizela i bioetanola, hrane za životinje, električne energije iz biogasa, kompostiranje...
- Sve to može ponovo da se iskoristi u privredi i da kreira novu vrednost - ističe ona.
Za razvoj cirkularne ekonomije neophodno je, dodaje da zakonski okvir u oblasti zaštite životne sredine bude dodatno uređen, a posebno deo koji bi obavezao privredu na separaciju otpada.
Kiš ističe da veliki problem predstavlja nedostatak infrastrukture - od posebnih kontejnera za odvajanje otpada do adekvatnih sanitarnih deponija.
Stručnjaci takođe već duže vreme upozoravaju da se velike količine komunalnog biorazgradivog otpada u Srbiji odlažu na deponije bez prethodnog tretmana, narušavajući tako kvalitet vazduha emitovanjem gasova koji doprinose efektu staklene bašte, a mogu dospeti i do voda koje kontaminiraju zemljište i podzemne vode organskim jedinjenjima.
Na deponijama završavaju gotovi prehrambeni proizvodi iz restorana i ugostiteljskih objekata, ostaci iz prehrambene industrije i sve ono što je pred istekom roka trajanja u maloprodajnim i velikoprodajnim lancima, ali i zeleni otpad iz parkova i bašta.
Bojan Gligić iz kompanije "Eso Tron" čija je osnovna delatnost sakupljanje otpadnog jestivog ulja i sakupljanje odnosno prerada neopasnih organskih otpada, kaže da su 2011. godine najpre počeli sa sakupljanjem otpadnog ulja iz restorana koje je pre toga uglavnom završavalo u kanalizaciji.
- Počeli smo da objašnjavamo vlasnicima restorana zašto je važno da se taj otpad sakuplja i pravilno odlaže, pa smo im tako davali posebne kante u koje su oni ulje odlagali i za to dobijali naknadu - priča Gligić za Tanjug.
Pre četiri godine kaže počeli su na taj način da odvajaju organski biorazgradivi otpad, prevashodno iz prehrambene industrije.
Podseća i da neki proizvodi posle isteka roka postaju nebezbedni za upotrebu i zato je važno da budu i neškodljivo zbrinuti.
- Reč je o izuzetno brzom procesu mlevenja u homegenizovanu masu koja potom ide na fermenaciju i od koje nastaje biogas. Od toga potom nastaje električna energija, odnosno čista 'zelena struja' koja završava u sistemu elektroprivrede i dospeva do domaćinstava - kaže Gligić.
Kaže da mu se čini da je situacija sada što se ove oblast tiče dosta bolja nego ranije i da sve više fabrika, kompanija i većih trgovinskih lanaca odlučuje da ne rizikuje i pravilno zbrinjava ovaj otpad.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com