U budućnosti se medicina više neće baviti samo lečenjem bolesnih, već i nadogradnjom i podmlađivanjem zdravih, čineći granicu između medicine i ljudskog poboljšanja sve nejasnijom.
Više o ovoj temi čućemo od istraživača i autora koji se bavi zdravljem, starenjem i budućnošću medicine i
biotehnologije. Dr Kris Verburgh će biti jedan od glavnih govornika na Trećoj nedelji inovacija u organizaciji AFA između 21. i 25. septembra u Beogradu i ovim povodom je dao intervju za Diplomacy&Commerce magazin.
On je napisao nekoliko naučnih knjiga - od kojih je jedna, napisana sa samo 16 godina, postala najmlađi naučni autor u Evropi. Dr Verburgh je stvorio novo naučno polje, nutrigerontologiju, koje proučava kako ishrana može ubrzati ili usporiti starenje i uticati na rizik od bolesti koje se javljaju sa starenjem, poput bolesti srca ili demencije.
Kako biste objasnili tehnologiju dugovečnosti? O čemu se tu radi?
- Tehnologije dugotrajnosti deluju na proces starenja kako bi produžili životni vek. Našli smo se na zanimljivoj raskrsnici u istoriji. U proteklih 20 godina saznali smo više o procesu starenja nego 2000 godina ranije. Pored toga, poslednjih godina videli smo porast novih biotehnologija koje će omogućiti naučnicima da utiču na funkcionisanje naših ćelija na molekularnom nivou. Takođe, nedavne studije na životinjama pokazuju da je moguće ne samo usporiti starenje, već čak i delimično preokrenuti proces starenja. U ovim eksperimentima stare životinje su ponovo učinjene mlađima. To pokazuje da starenje nije postavljeno u kamenu, već da se može preokrenuti. Primeri tehnologija dugotrajnosti koje utiču na starenje su epigenetsko reprogramiranje, uređivanje gena, uklanjanje senescentnih ćelija ili uklanjanje proteina ili veza koje se akumuliraju u našem telu tokom starenja.
Šta je nutrigerontologija i kako je započelo vaše interesovanje za dugovečnost?
- Postoji puno entuzijazma oko novih visokotehnoloških biotehnologija za rešavanje problema starenja. Ipak, najbolja tehnologija koju trenutno imamo na raspolaganju je naša ishrana. Šta, kada i koliko jedemo utiče na brzinu starenja. Već 1930-ih naučnici su otkrili da ako se životinje unose manje hrane, one žive duže. Kasnije je utvrđeno da tipična zapadnjačka dijeta ubrzava starenje i povećava rizik od raznih bolesti povezanih sa starenjem, poput srčanih bolesti ili Alchajmerove bolesti. Nutrigerontologija je naučna disciplina koja koristi znanje o procesu starenja da bi otkrila koji je najbolji način ishrane ili dijete na duže staze. To bi podrazumevalo ishranu sa manje šećera i skroba, uključujući hleb, krompir, testenine i pirinač, manje crvenog mesa i više belog mesa, ribe i biljnih proteina, i više zdravih masti kao što su orasi, avokado, masna riba, maslinovo ulje i tako dalje.
Kako razvoj ometajućih tehnologija može imati ekonomsku korist i kako mogu uticati na šire društvo? Kako razvoj ometajućih tehnologija može uticati na zdravstvenu zaštitu i životni vek?
- Mnogi ljudi i dalje misle da su starenje i bolesti povezane sa starenjem, poput bolesti srca ili Alchajmerove bolesti, dve različite stvari. Međutim, isti procesi koji uzrokuju starenje takođe uzrokuju bolesti srca, Alchajmerovu bolest, osteoporozu, rak i tako dalje. Stoga, ciljajući starenje, bavite se osnovnim uzrokom svih ovih bolesti. Štaviše, baveći se samim starenjem, moći ćete istovremeno da se bavite mnogim bolestima.
Ovaj uvid je veoma važan jer se suočavamo sa srebrnim cunamijem starijih ljudi koji bi u narednim decenijama mogao bankrotirati zdravstveni sistem mnogih zemalja, a koji će u velikoj meri usporiti ekonomski rast. Najvažnije je da starije ljude održavamo zdravima, aktivnima i uključenima. Medtech, agingtech i biotech za dugovečnost igraće ključnu ulogu u tome.
Dalje, biotehnologija je važan stub nove industrijske revolucije koja se trenutno odvija zajedno sa umetničkom inteligencijom, robotikom, IOT-om i drugim tehnologijama. Bilo koje društvo će dobro iskoristiti ovaj razvoj. Na primer, finansiranjem istraživanja ovih tehnologija i samog starenja. U stvari, neki ljudi veruju da smo već umešani u neku vrstu hladnog rata između Zapada i Kine: zemlje koje će razviti najnapredniju biotehnologiju i sposobnosti umetničke inteligencije mogle bi da imaju veliko vođstvo nad drugim zemljama. Ali čak i posmatrano iz manje dramatičnog geopolitičkog ugla, jasno je da je samo rešavanje i usporavanje starenja najbolji način da ljudi budu zdravi.
Mi trošimo milijarde evra da bismo „popravili“ bolest srca, ali čak i ako više niko ne bi dobio srčani udar,
ljudi teško da bi živeli duže jer će stradati od neke druge bolesti starenja, poput Alchajmerove bolesti ili
raka. Stoga je toliko važno ciljati samo starenje, a ne pojedinačne bolesti. Većina zemalja, farmaceutskih
kompanija i vlada to ne shvataju. Istraživanje starenja još uvek je nedovoljno finansirano, uprkos tome što je starenje najveći pokretač bolesti povezanih sa starenjem, koje u većini razvijenih zemalja čine oko 86 procenata troškova zdravstvene zaštite.
Kako tehnologija može pomoći ljudima da žive duže i budu zdraviji? Kakve tehnologije se mogu baviti procesom starenja u bliskoj budućnosti?
- Neke perspektivne tehnologije u razvoju su, na primer, epigenetsko reprogramiranje. Epigenom određuje koji su geni aktivni ili ne; što smo stariji, epigenom postaje više neregulisan. Postoje načini resetovanja ovog epigenoma sa zanimljivim rezultatima, poput starih organizama koji postaju mlađi ili oštećenih nerava koji su počeli da se obnavljaju. Čišćenje senescentnih ćelija je još jedan zanimljiv put.
Što smo stariji, starije ćelije nastaju u našem telu: to su ćelije koje luče supstance koje oštećuju okolne zdrave ćelije. Postoje razni različiti pristupi u razvoju koji treba ukloniti ove senescentne ćelije. Međutim, i dalje najbolji način je promena životnog stila: zdrava ishrana, vežbanje, prestanak pušenja, dobro spavanje, manje stresa itd.
Nedavne studije i eksperimenti su pokazali da usvajanje zdrave ishrane i prihvatanje zdravog načina života može delimično preokrenuti neke aspekte procesa starenja. I dok se nauka još uvek razvija i otkrivaju se nove metode, ostaje da za zdrav i dug život praktikujemo ove davno ustanovljene postulate.
Autor: Nadlanu.com/Diplomacy&Commerce
Foto: Ilustracija/Pexels.com