Predstava za decu Nikolasa Stjuarta Greja, u režiji Milana Karadžića. Predstavom "Aladinova čarobna lampa" Pozorište "Boško Buha" se, posle nekoliko sezona, vraća izvornom opredeljenju – klasičnoj bajci za decu.
Aladin je jedan običan mladić iz Bagdada. Ni mnogo pametniji, ni mnogo lepši, ni mnogo hrabriji od drugih. Ono po čemu se izdvaja jesu dobrota, čast i poštenje. Upravo zahvaljujući tim osobinama stiče naklonost duha iz čarobne lampe, naklonost kakvu nije imao još nijedan prethodni vlasnik. Ipak, Aladin odrasta i sazreva, shvatajući da nešto u životu mora da učini i sam. Tako na kraju svojom hrabrošću (uz sasvim malu pomoć duha) dobija za ženu princezu o kojoj je sanjao. Osim princeze, on stiče i veliko bogatstvo. Autori predstave odlučili su da umesto afirmacije životnih vrednosti iz prošlih vremena (u prethodnoj verziji Aladin i princeza se dobrovoljno opredeljuju za život u siromaštvu), uz blagu ironiju, pošalju poruku da nije pogrešno uživati u blagodetima koje pruža život odnosno, u ovom slučaju, poznantstvo sa duhom.
Potpuno svestan da naša publika ima predznanje o ovoj priči, dobijeno iz Diznijevog klasika iz 1992. godine, i samim tim određena očekivanja, reditelj Milan Karadžić opredeljuje se za sasvim drugačiji pristup. Tamo gde se u crtanom filmu za stvaranje čarolije koristi bogata i sve naprednija tehnologija, u predstavi se magija postiže glumačkom igrom. A da bi slika bila potpuna – deca će je, što je još jedna od vrlina pozorišnog jezika, dovršavati u svojoj mašti.