Drama "Kao kroz staklo” Ingmara Bergmana u režiji Anje Suše govori o Karin, mentalno bolesnoj mladoj ženi, koja želi da provede odmor na izolovanom ostrvu sa svojim mužem Martinom, mlađim bratom Frederikom i ocem Davidom.
Drama povezuje uobičajene Bergamove teme veru i sumnju u Boga. Karen, koja već pati od halucinacija i histerije, još više će se uznemiriti kada pročita odlomak novele čiji je autor njen otac.
Ingmar Bergman napisao je scenario i režirao je ovo delo, nagradjeno Oskarom za najbolji strani film (1962.), okarakterisavši ga kao kamerni film u tri čina, u kome su svi članovi porodice ogledalo za one druge.
Sam naslov je preuzet iz Biblije (Poslanice Korinćanima), a odnosi se na to da je ljudsko shvatanje Boga za života – kao pogled kroz mutno staklo, koji se razbistri tek posle smrti.