Iz godine u godinu očekije se bolji životni standard i ljudi će shvatiti da bi trebalo da vode računa o svojoj budućnosti
Neka istraživanja u Nemačkoj pokazala su da, ako bi se nastavilo s dosadašnjim načinom prikupljanja sredstava za obavezno penzijsko osiguranje, kroz doprinose zaposlenih, ali i korišćenja tih sredstava 2037. godine, taj fond bi bio potpuno prazan. Takva sudbina mogla bi da zadesi i nas, i to zbog toga što je penzionera sve više i više, starosna granica se pomera, sve je duži životni vek, pa neće biti dovoljno novca da se penzije alimentiraju iz prihoda koji ostvaruju zaposleni (već sada država dotira 40 odsto nedostajućih sredstava). Dobrovoljni penzijski fondovi su dopuna i rešenje za taj nedostajući deo penzije, smatra Vojko Saksida, generalni direktor "Triglav − penzijski fondovi" i u razgovoru za "Privredni pregled" dodaje da, kako se bude smanjivao ovaj obavezan penzijski fond, tako bi trebalo da se povećavaju sredstva u dobrovoljnim penzijskim fondovima.
- Mi ćemo verovatno iz godine u godinu imati sve bolji životni standard i ljudi će shvatiti da treba da vode računa o svojoj budućnosti u starosti, a poslodavci, ako ne baš dobrovoljno, onda bar uz "pritisak“ sindikata da treba da vode računa o svojim zaposlenima i počnu da im uplaćuju u fondove dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Tada ćemo imati sinergiju prvog i trećeg stuba penzijskog osiguranja, ali bi - smatra Saksida - trebalo što pre uvesti i drugi stub, iako to resornim ministarstvima uopšte ne odgovara, i to ne iz ekonomskih, nego nekih drugih, meni nerazumljivih razloga. Ti razlozi, dakle, ne mogu biti samo ekonomski, iako se nadležni uvek pravdaju time da nema sredstava. S obzirom na to da njih nikada neće ni biti, bolje bi bilo da se sada, kada smo još u tranziciji, odlučimo za "šok terapiju", a ne za nekoliko godina, kada će se i naša država sigurno uravnotežiti, stabilizovati, jer će tada biti teže uvesti takvu radikalnu meru. Uostalom, zašto bismo bili različiti od, recimo, Hrvata i Rumuna, koji po nekom tempu razvoja sigurno nisu daleko odmakli od nas. Ako oni mogu da uvedu drugi stub, zašto ne bismo i mi?
- Taj drugi stub je kapitalizovani sistem i zasniva se na istom principu kao i treći − svako od nas izdvaja od plate ili nekog drugog izvora na svoj račun. Razlika je u tome što je to kod drugog stuba obaveza, a kod nas dobrovoljno − objašnjava naš sagovornik. "Triglav osiguranje" iz Slovenije se na srpsko tržište vratilo prošle godine, kupovinom "Kopaonik osiguranja", a dobrovoljnim penzijskim osiguranjem počelo je da se bavi u septembru, nakon što je u junu ove godine dobilo dozvolu. Sada ima neznatno više od dva odsto učešća na tržištu, s namerom da za nekoliko godina na tržištu dobrovoljnih penzionih fondova učestvuje sa 10 odsto.
Za ovo kratko vreme iskustva su, prema rečima Vojka Sakside, više nego dobra, budući da su ljudi u Srbiji izuzetno zainteresovani za ovaj, za naše prilike, sasvim novi proizvod. To, međutim, ne znači da nema i problema, a među njima se posebno uočava to što nema dovoljno prostora za plasiranje sredstava.
- Prikupljena sredstva nemamo gde da plasiramo, a to nije dobro za makroekonomiju bilo koje zemlje. Dobrovoljni penzijski fondovi su institucionalno vezani za berzu, pa su zato i osetljivi na svaku turbulenciju na njoj, što se i te kako primećuje od aprila ove godine, od kada vrednost investicione jedinice, s povremenim oporavljanjem zavisno od kursa, konstantno pada. Možemo da ulažemo i u nekretnine i u municipalne obveznice, ali njih nažalost nema. Postoji mogućnost plasiranja i u inostranstvu, što nije dobro za zemlju, ali srećom, reč je o malom procentu od 10 odsto. Prava je sreća da je ovo tek početak, pa u ovim fondovima i nema mnogo prikupljenih sredstava. U Mađarskoj, recimo, prognoziraju da će, kada se sistem trećeg stuba bude razvio do optimalnih granica, godišnji doprinosi dostići oko dve milijarde dolara. Pošto smo mi po mnogo čemu slični Mađarskoj, nema razloga da to ne bude tako i kod nas. Ta sredstva bi bila lokomotiva razvoja, jer nije reč o kreditima, koji su uvek opterećenje za svaku privredu, nego o sredstvima koja mogu da se plasiraju preko berze. Nama je problem - kaže Vojko Saksida - što možemo da ulažemo samo akcije firmi s liste A, gde se kotiraju samo tri firme, pa bi bilo dobro da nam se proširi mogućnost investiranje i u druge firme, a možda, kao i u nekim drugim zemljama, i u investicione fondove, ali zbog većeg rizika, samo u manjem procentu.
U svakom slučaju, neophodna je disperzija rizika u prostoru i vremenu, i to u skladu s onom tezom da sva jaja ne treba držati u jednoj korpi. Zakonodavcu su društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, kaže naš sagovornik, sugerisala i da se povećaju stimulacije za učlanjenje u ove fondove, tako što će se firme osloboditi plaćanja poreza i doprinosa na veću sumu od sadašnje 3.000 dinara ili utvrditi u procentualnom iznosu od, recimo, prosečne plate. Ili primeniti hrvatski model − država svima onima koji uplaćuju u ove fondove na kraju godine uplaćuje određenu sumu novca, kao stimulaciju za učlanjenje.
("Pregled")