Ceramidi su lipidi (vrsta molekula masti) koji se nalaze u gornjem, rožnatom sloju kože. Oni su prirodni ovlaživač i odgovorni su za držanje ćelija na okupu. Ovi lipidi ne dobijaju uvek pažnju koju zaslužuju, s obzirom na to da imaju moć da u potpunosti transformišu kožu i učine je glatkom i elastičnom. Osim u koži, ceramidi se mogu naći i u kozmetici, tj. pojedinim kozmetičkim preparatima.
Pored toga što deluju kao lepak koji održava kožnu barijeru netaknutom, oni su i hidratantna sredstva zbog kojih je koža meka. Prema rečima dermatologa, nivoi ceramida u koži opadaju sa starenjem. Kada napunimo 30 godina, u koži ih ima skoro 40% manje, a do 40. godine taj procenat raste na 60%.
Pa ipak, nije sve tako sumorno. Povećani unos lisnatog zeleniša i zdravih ulja (kokosovo i avokadovo), baš kao i uključivanje kozmetike sa ceramidima u redovnu negu, ojačaće kožnu barijeru. Ceramidi stvaraju zaštitni sloj koji štiti kožu od prljavštine i zagađenja, a istovremeno zadržavaju njenu vlažnost. Studije pokazuju da proizvodi na bazi tih lipida mogu dugoročno ublažiti i sprečiti izraženu suvoću kože.
Kada lipidna barijera postane ugrožena (zbog starosti, zagađenje vazduha, oštećenja od sunca...), koža postaje suva i osetljiva, sklona iritaciji i stanjima poput ekcema.
Ceramidi koji se nalaze u kremama oponašaju lipide koji se nalaze u koži, pa se apsorbuju lakše od nekih drugih sastojaka. Osim toga, ne moraju da prodru u dublje slojeve kože jer su potrebni samo gornjem sloju. Vrlo brzo nakon nanošenja, oni popunjavaju površinske pukotine i koža postaje zdrava. Odlični su za sve tipove kože – osetljivu, suvu i masnu, a podjednako su delotvorni i danju i noću.
U proizvodima za negu lica i tela ceramidi se često uparuju sa hijaluronskom kiselinom i glicerinom, čime se postiže najbolji efekat. Mogu se koristiti na celom telu, od lica do stopala, a najdelotvorniji su kada se nanesu na vlažnu kožu.
Izvor: Lepotaizdravlje.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com