Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije preminuo je u Kliničko-bolničkom centru Crne Gore, objavljeno je na sajtu Mitropolije.
- U petak 30. oktobra 2020. godine u 8:20 časova, u Kliničko-bolničkom Centru Crne Gore, posle primanja Svete Tajne Pričešća, upokojio se u Gospodu Visokopreosvećeni Arhiepiskop Cetinjski Mitropolit Crnogorsko- Primorski i Egzarh svetoga trona Pećkoga g. Amfilohije - navedeno je u objavi na sajtu Mitropolije.
Kako se dodaje, o svim drugim detaljima u vezi sa sahranom javnost će biti uskoro obaveštena.
Saopšteno je da će, sve do sahrane, zvona svih pravoslavnih crkava u Crnoj Gori zvoniti u 10, 12 i 16 časova.
Mitropolit Amfilohije bio je na lečenju u bolnici u Podgorici zbog zaraze koronavirusom, što je utvrđeno 6. oktobra.
Njegovo zdravstveno stanje juče se naglo pogoršalo zbog razvijanja pneumomediastinuma kao posledice obostrane difuzne upale pluća, rekla je načelnica pulmološke klinike KCCG dr Jelena Borovinić Bojović.
Upla pluća bila je uzrokovana koronavirusom, iako je mitropolit bio negativan na kovid 19 već 10 dana.
Zbog toga je bio intubiran i priključen na invazivni respirator.
Rođen je na Božić 1938. kao Risto Radović u Barama Radovića u blizini Manastira Morače.
Potomak je vojvode Mine Radovića koji je prisajedinio Moraču Crnoj Gori 1820. godine. Amfilohije je često govorio – vaspitavan sam uz gusle i pripovedanja o čojstvu i junaštvu.
Važio je za jednog od najobrazovanijih vladika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a napisao je i preveo više od 20 knjiga. Govorio je grčki, ruski, italijanski, nemački i francuski, a u naučnom radu koristio se starogrčkim, latinskim i crkvenoslovenskim.
Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1962. godine, uporedo je studirao i na Filozofskom. Postdiplomske studije nastavlja u Bernu i Rimu, gde je magistrirao, a u Atini je doktorirao. Profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu postao je sedamdesetih godina, a u dva navrata će biti i dekan.
Episkop Banatski postaje 1985. i u Banatu će biti do 1990. kada se vraća u Crnu Goru. Kada je došao na Cetinje pričao je – tada je malo ko ovde znao ko je Sveti Petar Cetinjski, ali svi su u kućama imali slike Josipa Broza. Često je govorio da ljudi na ovim prostorima boluju od najopakije bolesti koja se zove brozomora.
Njegovi sledbenici govorili su da je za poslednjih 30 godina, koliko je mitropolit, u Crnoj Gori obnovljeno ili sagrađeno više pravoslavnih hramova nego u vreme Nemanjića. Protivnici su ga kritikovali da se previše bavio politikom. A on je u jednom intervjuu za RTS odgovorio – ako je briga o biću naroda i o njegovom dostojanstvu politika, onda se jesam bavio politikom.
Bio je zamenik patrijarha Pavla od 2007. do njegove smrti 2009. i nakon toga do izbora patrijarha Irineja 2010. Tih godina pitali su ga da li sebe vidi kao kao novog patrijarha, a on je odgovorio – "neće me se Crnogorci tako lako ratosiljati".
Govorio je da je samo Albanija Envera Hodže bila više ateistička zemlja od socijalističke Crne Gore, ali je i sam bio iznenađen 30 godina kasnije brojem ljudi na litijama koji su protestovali zbog usvajanja zakona o slobodi veroispovesti.
Izvor: RTS
Foto: Матија Милачић - YouTube/PrintScreen