Da li maske, koje mnogi naučnici već smatraju najdelotvornijom zaštitom od zaraze koronavirusom, mogu da imaju i dodatnu korist? Neki stručnjaci veruju da su osobe koje ih nose izložene manjim štetnim količinama virusa, što podstiče imunološku reakciju.
Ta još nedokazana teorija upućuje na to da maske mogu da doprinesu sticanju imuniteta dok se čeka na vakcinu. Jednokratne maske preporučuju se širom sveta, uglavnom zato što omogućavaju da, noseći ih, zaražene osobe ne šire dalje infekciju.
I premda ne garantuju potpunu zaštitu, maske možda potencijalno smanjuju količinu virusa koju njihov korisnik udiše, navodi se u studiji objavljenoj u prestižnom časopisu "New England Journal of Medicine" (NEJM).
- Naša hipoteza je sledeća - ako veća količina virusa dospe u vaše telo, bićete bolesniji - rekla je jedna od autorki istraživanja Monika Gandi, infektolog sa kalifornijskog univerziteta u San Francisku i dodala:
- Mislimo da maske smanjuju tu količinu virusa i stoga povećavaju brojnost asimptomatskih infekcija.
Dr Gandi kaže da su asimptomatske infekcije povezane sa jačim odgovorom T- limfocita, vrste belih krvnih ćelija, koje reagiraju na kovid-19.
- Smatramo da maske mogu podstaći neki imunološki odgovor i delovati kao svojevrstan "most" do vakcine - rekla je dr Gandi, dodajući da naučnici pokreću nekoliko studija kojima će pokušati da testiraju svoju teoriju.
Istražiće da li je u gradovima gde su maske obvezne klinička slika bolesti bila blaža.
- Naravno, za sada je to samo teorija, ali mnogo argumenata nam ide u prilog - rekao je Bruno Hoen, direktor medicinskih istraživanja u Pasteurovom institutu u Parizu.
Njihova teorija podseća na "variolaciju", rudimentarnu tehniku koja se koristila pre pojave vakcina i odnosila se na izlaganje zdravih ljudi blažim oblicima bolesti kako bi se zaštititi od težih oblika.
Tako su se, sasušene kraste obolelih od boginja u 18. veku "uduvavale" u nosne otvore zdravih ljudi. Takve variolacije za pacijente su ponekad bile i pogubne.
Članak u časopisu NEJM ukazuje na to da se izlaganje malim dozama virusa podstiče imunitet.
- To se interesantna teorija sa razumnom hipotezom - komentarisao je Arči Klemens, zamenik dekana na medicinskom fakultetu australijskog univrzitetata Kurtin. Ali mnogi stručnjaci su sumnjičavi.
Anđela Rasmusen, virusolog sa univerziteta Kolumbija, kaže da je "prilično skeptična da je to dobra ideja" pošto nema dokaza da manja doza virusa znači i blažu bolest.
Ona dodaje i da se ni o trajanju i o nivou imunosti još ne zna mnogo.
- To je interesantna ideja, ali previše je nepoznanica da bismo mogli reći da se maske mogu koristiti kao oruđe za "variolaciju" ljudi protiv koronavirusa - istaknula je doktorka.
Hipotezu će biti teško dokazati, što potvrđuju i njenii začetnici.
- Tačno je da se ta teorija na ljudima nikada neće moći dokazati jer ih ne možemo namerno izložiti virusu - priznaje dr Gandi i dodaje da su se neke studije pokazale korisnima, poput one na zamorčićima koja je sprovedena u Hong Kongu.
Tamo su naučnici simulirali nošenje maske stavivši jednu između kaveza sa zaraženim i zdravim miševima. Zaključili su da je manja verovatnoća da će se miševi koji su bili zaštićeni maskom zaraziti kovidom-19, a čak i ako se to dogodi, simptomi će im biti blaži.
I u stvarnom svetu je bilo eksperimenata, slučajnih. U jednom takvom, na kruzeru koji je isplovio iz Argentine u martu uvedena je obaveza nošenja hirurških maski nakon prvog znaka infekcije.
Naučnici su kasnije utvrdili da je 81 odsto onih koji su se zarazili na brodu bilo asimptomatsko, što dr Gandi upoređuje sa 40 odsto na drugim plovilima na kojima se maske nisu nosile.
Ona napominje da je i to dovoljno da se na maske drugačije gleda. Na početku pandemije, uglavnom u vreme nestašica, mnogi zdravstveni stručnjaci su govorili da nisu nužne, ali se danas svugde preporučuju za usporavanje širenja infekcije.
Izvor: Hina/N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com