Sve više zaposlenih usled pandemije koronavirusa prelazi na rad od kuće. Živimo budućnost i radimo po pravilima nesavršenih zakona.
Olga Vučković Kićanović, ekspert za radno pravo, naglašava da bi trebalo u potpunosti poštovati Zakon o radu, ali ga i prilagoditi trenutnoj situaciji. Ukazuje da je veoma teško napraviti balans između održivosti posla s jedne i s druge strane prava zaposlenih.
Gostujući u Beogradskoj hronici objasnila je da Zakon o radu u članu 42. propisuje rad od kuće, ali da je on u potpuno drugom smislu koncipiran zato što je bio predviđen kao jedan konsenzuz, kao dogovor poslodavca i zaposlenog.
- Ovo je pod prinudnom normom, bez obzira da kaže poslodavac ili državni organ parametri su potpuno drugačiji. To je ugovorni odnos kako se dogovore tako i funkcioniše. Međutim, pošto ovde poslodavac ima jednu imperativnu odredbu, jedno rešenje kojim šalje zaposlenog na posao vrlo je dobro da napiše modele kako treba raditi, koliko traje radno vreme, koji je period dostupnosti, šta sa sredstvima - ukazala je Olga.
Ona naglašava da bi trebalo u potpunosti poštovati Zakon o radu, ali i prilagoditi trenutnoj situaciji. Navodi da poslodavac može da donese rešenje u kojem bi trebalo da odredi period u kojem zaposleni radi od kuće, kada mora da bude dostupan, kao i da naznači da će koristiti sopstvena sredstva i na koji način će mu ih nadoknaditi ili da će radniku servisirati sredstva.
Dodaje da nema mnogo zamerki ni zaposlenih ni poslodavaca, kao i da je sve stvar organizacije i da je vrlo bitno da poslodavac precizira prava i obaveze zaposlenog dok radi od kuće.
- Poslodavac nema pravo da zove zaposlenog van radnog vremena isto kao što nema ni u normalnim okolnostima, znači prava su ista. Ali isto može da se dogovori da mu bude dostupan u dužem periodu jer je sve fleksibilnije - objašnjava Vučković Kićanović.
Šta ako ste bolesni i ne možete da radite od kuće?
Postavlja se pitanje šta radi zaposleni u situaciji kada je bio u kontaktu sa zaraženim, nema simptome i radi bilo od kuće ili van nje? Vučković Kićanović smatra da je najlogičnije da ukoliko radnik ima obolelog u domaćinstvu, uzme doznaku svog člana i da je dostavi svom poslodavcu, da bi ga na osnovu toga oslobodio od posla.
- E sada je problem kako to platiti, jer to nije bolovanje ali s druge strane zaposleni je odsutan. Po meni je to najnormalnije da je to prinudni odmor koji se plaća 60 odsto od zarade. E sad i tu imamo jednu koliziju, Zakon o radu predviđa 60 posto a Zakon o zdravstvenom osiguranju 65 posto. Možete da zamislite ako jednom poslodavcu ode deset zaposlenih velika mu je razlika da li je 60 ili 65 posto. Po meni je krovni Zakon o radu i treba da ide 60 posto - smatra Vučković Kićanović.
Kolika je plata kada je radnik bolestan od kovida
Navodi da je, ukoliko je radnik bolestan i ostaje kod kuće plata 65 posto od zarade, s tim što poslodavac može dati i veću zaradu koja ide čak i do 100 posto. Na primer, kako je rekla, Javna kolektivna preduzeća su kolektivnim ugovorom odredila 100 posto.
Misli da je situacija teška ali da su onda s druge strane diskriminisani ljudi bolesni od raka, leukemije i od drugih teških neizlečivih bolesti koji, kako je istakla, ipak rade tako da ne zna koliko je ekonomski opravdano da se dobije 100 posto zarada.
Dodaje i da dosta zaposlenih u Javnom sektoru koji su bolesni od kovida dobije 100 posto platu dok su ljudi u privatnom sektoru potpuno diskriminisani.
- Jako je teško jednom poslodavcu preporuka vlade daj 65 posto. Odlično, ja ću dati koliko me obavezuje zakon a vi mi dotirajte još koliko treba, jer sindikati žele da se dobije 100 posto - ukazuje Vučković Kićanović.
Da li je mobing što sad svi moraju da rade sve
U normalnim okolnostima raditi tuđi posao jeste mobing, međutim, Vučković Kićanović smatra da je u ovakvim specifičnim uslovima kada je poslodavac poslao iz ekonomskih razloga na plaćeno odsustvo na primer jednu trećinu zaposlenih, to jedna lojalnost obaviti poslodavcu sve što treba.
Savetuje da bi trebalo da se uredi situacija što je više moguće, jer kako je rekla, najviše nas plaši neizvesnost.
- Sam poslodavac bi trebalo da u rešenju, kada šalje zaposlenog kući, uredi kako će izgledati posao. Što se sistem bolje uredi to ćemo imati manji strah - zaključila je Olga Vučković Kićanović.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Unsplash.com