Uz mere izolacije, nošenje maski i održavanje fizičke distance, sapun i voda i dalje imaju značajnu ulogu u borbi protiv kovida-19, ali izgleda da mnogi to zaboravljaju.
Postupak je takav da ga mnogi među nama obavljaju instinktivno, po automatizmu i više puta dnevno, ali u poslednjih nekoliko meseci važniji je nego ikada pre jer spada u jedno od glavnih sredstava za suzbijanje širenja koronavirusa, piše BBC.
Kad se opaki virus pojavio u februaru i postao globalna zdravstvena prijetnja, zdravstvene agencije odmah su savetovale ljude na koji način da se zaštititi od njegova širenja.
Jedan od saveta koji se u vestima, oglasima i razgovorima sa stručnjacima ponavljao iz dana u dan bio je - perite ruke toplom vodom i sapunom najmanje 20 sekundi.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je i grafikon u kojm je prikazan pravilan način pranja ruku - uputstvo poznato svima onima koji su ikada radili u barovima ili restoranima.
Ali nekoliko meseci kasnije, zbunjujuća globalna slika vrhunaca zaraze i lokalizovanih karantina, savete o redovnom pranju ruku potisnula je na marginu.
Usred sve češćeg javnog protivljenja nošenju maski, ovo drugo čarobno rešenje čija je svrha da suzbije infekciju koronavirusom gotovo je potpuno nestala iz središta pažnje.
Manje od jedan odsto na 1.000 ljudi pravilno pere ruke
Jedno etiopsko opservacijsko istraživanje, koje još nije prošlo stručnu recenziju, pokazalo je da manje od jedan odsto od 1.000 ljudi koji su iz bilo kog razloga posećivali bolnice, pralo ruke na ispravan način.
Da li se prvobitni savet promenio? Nikako, podsećaju stručnjaci, dodajući da je delotvornost pranja ruku udvostručena.
Tomas Žilbert, vanredni profesor hemije i hemijske biologije na bostonskom univerzitetu "Northeastern" ističe da jeftin sapun i topla voda jednostavno uništavaju emijsku strukturu koronavirusa.
On je pojasnio da takvi virusi poseduju membrane koje okružuju genetske čestice, a nazivaju se lipidnim membranama, jer imaju masnu strukturu.
Struktura je takva pre nego što je neutrališu voda i sapun, a otapanjem te spoljašnje "ovojnice" virusna ćelija se raspada, a genetski materijal (RNK), koji "otima" ljudske ćelije da bi stvorio kopije virusa, nestaje i uništava se.
Profesor molekularnih nauka na britanskom univerzitetu u Kentu, Martin Mišelis kaže da sama voda nije dovoljna da bi onesposobila virus.
- Kada vam, za vreme pripreme jela na rukama ostane maslinovo ulje, teško ćete ga isprati samo vodom. Treba vam i sapun, koji će ukloniti lipidnu ovojnicu, pa će se virus deaktivirati - rekao je.
Dezinficijensi
Ali u međuvremenu je delotvornost pranja ruku delimično ostala po strani zbog sve češćeg korišćenja sredstava za dezinfekciju ruku.
- Nije loša zamisao nositi sa sobom malu bočicu s dezinficijensom - kaže Žilbert.
- To je praktično kada nemate pristup vodi i sapunu, ali ja i dalje preferiram sapun i vodu u odnosu na dezinficijens.
Na početku pandemije, stručnjaci su savetovali pranje ruku svakih nekoliko sati, premda je većina stanovništva vreme provodila u svojim domovima.
Žilbert kaže da to zapravo i nije neophodno kada je reč o osobama koje su tokom dana kod kuće, ali podseća da bi svakako ruke trebalo oprati nakon korištenja toaleta, pre pripreme obroka ili njegova konzumiranja.
Svi oni koji brinu o osobi oboleloj od kovida-19, ali i od raznih drugih virusa, ruke bi trebali da peru češće, naročito ako dolaze u kontakt sa predmetima ili površinama koje je dodirnuo i zaraženi pacijent.
Kandidat za doktorat na univerzitetu u Utrehtu, Ti Mui Pam otkrio je da je pranje ruku neposredno nakon kontakta sa potencijalno zaraženom osobom ili površinom mnogo efektnije od njihovog pranja u vremenskim intervalima.
Prof. Mišelis kaže da većina antimikrobnih sredstava na tržištu zapravo ima antibakterijska svojstva i da njihova prekomerna upotreba može samo da stvori probleme u budućnosti.
- Ako u otpadnim vodama ima previše antibakterijskih supstanci, koje ne deluju na viruse, javiće se i veći izgledi za otpornost na bakterije - dodaje.
Mišelis kaže da bismo se, ako navika pranja ruku globalno zaživi i nastavi se i nakon pandemije koronavirus, u budućnosti mogli susretati s manje teškim epidemijama sezonskog gripa u zimskim mesecima.
- To bi uistinu mogla biti jedna od promena nabolje - veruje naučnik.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com