Milan Ilić, mladi dizajner, dokazao je da se uz pomoć mašte, kreativnosti i napornog rada može postići mnogo toga.
Od srednjoškolskih dana maštao je da postane dizajner enterijera i nameštaja, medjutim, život i okolnosti su ga odveli u drugom pravcu, i tako je leta 2009. sasvim slučajno, „…kao i sve najbolje što se desi u životu…“, nastao Yoladin handmade.
Shvativši da se na ovim prostorima jako malo zna o terminu i pravcu eko-mode, Milan je rešio da krene u prezentaciju iste. Torbice koje nastaju u okviru ateljea Yoladin handmade namenjene su svim devojkama i ženama koje brinu o životnoj okolini a pri tom žele da poseduju unikatnu torbu koju niko drugi neće imati.
Pošto se baviš specifičnim načinom izrade torbi i tašni, možeš li nam konkretnije objasniti tehniku izrade?
Tehnika koju koristim pri izradi torbice izvorno je nastala u ruralnim delovima Meksika a proces pri izradi je sledeći: Prikupljeni novinski papir se seče na određene dimenzije u obliku pravougaonika. Zatim sledi proces klasifikacije kako bi krajnji proizvod bio u određenoj nijansi (zelena, plava, ljubičasta…). Sledi plastifikacija svakog komada papira koji se potom ručno savija u nekoliko sloja kako bi torbice dobile na čvrstini. Sledi proces pletenja i spajanja ribarskim koncem. Na taj način dobijamo osnovnu konstrukciju torbice na kojoj se montira ručica torbice, postavlja se iznutra. Na kraju se ručno prišiva rajfešlus. Celokupni proces se izvodi ručno. Za torbicu manjih dimenzija (26x13cm) potrebno je u proseku 10 sati rada. Veći komadi se mogu raditi i pet puta duže i u sebi mogu da sadrže i više od 1000 komada pojedinačno sečenog papira.
Kako si došao na ideju da baš na taj način izrađuješ tašne?
Pre skoro dve godine pročitao sam članak o torbama od papira i učinilo mi se kao sjajna ideja da se novinskom papiru stvori nova upotrebna vrednost. Krenuo sam u istraživanje i posle desetak dana nastala je moja prva torbica koja se i sada nalazi u mom ateljeu da me podseti na prve dane stvaranja eko-torbica.
Gde možemo kupiti tvoje proizvode?
Torbice se mogu naći u Choomich Design District, butik Emilija Petrović a takodje se mogu pogledati i poručiti putem Facebook -a.
Da li sam izrađuješ tašne ili ti neko pomaže u izradi?
Pomoć je prisutna tokom procesa plastifikacije i savijanja papira jer ta priprema oduzima jako puno vremena . Uglavnom mi pomaže rodbina i prijatelji. Pomoć ne mogu da očekujem kad je u pitanju dizajn i spajanje osnovne konstrukcije, to obavljam samostalno.
Kakve materijale koristiš i da li su oni u potpunosti razloživi?
Uglavnom koristim novinski papir domaćih nedeljnika i mesečnika, neretko i istekle kataloge kozmetičkih kuća a nađe se i poneki komad odrađen od dnevne štampe. Za postavljanje torbica koristim razne restlove krojačica koji bi završili na deponiji. Papir je razgradiva materija ali ne metalni dodaci i rajfešlus.
Koje materijale si dodatno uveo pri izradi torbica?
Stalno osluškujem zahteve tržišta i potencijalnih kupaca. Postavu sam uveo na zahtev mojih drugarica, i hvala im na tome, jer u prvobitnom nastajanju postavljanje nije bilo u planu. Takođe, umesto klasične ručice od materijala uveo sam metalne lance koji torbicama daju glamurozniji izgled. U zavisnosti od godišnjeg doba uvek se trudim da uvedem neke interesantne detalje na torbicama.
Kako je nastalo ime brenda?
Nastalo je u toku jedne noći učenja radu u programu za obradu fotografija. Aladin je bio inspiracija za nastanak ovog čarobnog imena.
Kako ljudi u Srbiji reaguju kada čuju za ovaj unikatni način izrade torbica?
Prva reakcija je neverica i čuđenje, zatim sledi čuveno pitanje „ a šta će biti ako pokisnu?“ Posle par minuta provedenih u priči sa mnom uglavnom su oduševljeni idejom i realizacijom.
Šta će se desiti ako torbica ipak malo pokisne ?
Svaki proizvod je zaštićen providnom vodootpornom folijom tako da vašu torbu možete nositi i po kiši. Nemojte je samo izlagati direktnom pljusku.
Kako opisuješ sebe?
Kao opsesivno-kreativno biće koje svaku stvar ili situaciju vidi kao deo umetnosti.
Koje se karakteristike vezane za tvoj horoskopski znak najviše oslikavaju na tebi?
Ne volim ograničenja, volim slobodu razmišljanja i maštanja kao tipična vodolija.
Da li misliš da je u životu baš sve moguće?
Mašta je ta koja čini da u životu bude sve moguće.
Tvoji planovi za budućnost?
Da predstavim svoj rad u još boljem svetlu kroz grupne izložbe i da u 2011. imam svoju samostalnu izložbu. Želja mi je i da u skorijoj budućnosti predstavim svoj rad i inostranoj publici.
Izvor: Style.rs