Vakcinacija dozama cepiva koje su proizvele kompanije "Fajzer" i "Biontek" počela je u Srbiji, a očekuje se da će uskoro biti odobrena i imunizacija vakcinama koje proizvode ruska i kineska kompanija. Čini se da građani Srbije nikad nisu bili više podeljeni povodom pitanja u koju vakcinu više veruju i koju bi radije primili, a u javnosti se gotovo svakoga dana pojavljuju teorije zavere o tome koja su cepiva štetna, kome se ne savetuje da ih dobije, šta se krije iza imunizacije...
U razgovoru za "Politiku" dr Srđa Janković, imunolog i član Kriznog štaba za suzbijanje Kovida-19, kaže da je on lično spreman da primi svaku vakcinu koja zadovoljava suštinske kriterijume delotvornosti i bezbednosti, na osnovu odgovarajućih ispitivanja.
- Svaka vakcina koja te kriterijume zadovolji više je nego dobrodošla i biće dragoceno oruđe u borbi protiv ove pandemije. I obratno, nijedna vakcina koja pomenute kriterijume ne zadovolji neće biti odobrena za primenu - kaže dr Janković.
U javnosti je bilo polemike da "Fajzerova" vakcina može da menja DNK čoveka. Da li je to tačno?
- Naravno da ne. Pre svega, dotična vakcina uopšte ne sadrži DNK, već RNK, koja može isključivo da posluži kao matrica za sintezu specifične belančevine virusa (što je i cilj), ne dolazeći ni na koji način u dodir sa ljudskim genima. Priče o navodnom uticaju vakcine na DNK čoveka nisu ni naučno ni činjenično utemeljene i odaju duboko nerazumevanje samih osnova biologije i genetike.
A može li da izazove autoimuna oboljenja, kako tvrde neki stručnjaci?
- Iako su se o tome vodile (i povremeno se i danas vode) polemike, mnogobrojna obimna i temeljna naučna istraživanja svedoče da vakcine ne mogu da izazivaju autoimunska oboljenja. Stoga to ne očekujemo ni od "Fajzerove" vakcine protiv Kovida-19, utoliko pre što se ništa slično nije očitovalo u kliničkim studijama, na više desetina hiljada ispitanika.
Na društvenim mrežama pojavljuju se teorije pojedinaca koji kažu da ćemo vakcinacijom biti čipovani.
- Reč je o rasprostranjenom mitu lišenom bilo kakve realne osnove. Vakcine su u istoriji nauke i tehnologije daleko starije od čipova i služe za zaštitu od zaraznih bolesti. Ne postoje nikakvi čipovi koji bi se mogli uneti u organizam putem vakcina, niti bi takav postupak imao ikakvog smisla ili svrhe, da i ne govorimo o tome da teza o čipovima u vakcinama podrazumeva verovanje u rđave namere celokupne svetske naučne i medicinske zajednice, što je dijametralno suprotno istini i zdravom razumu.
Sledeća vakcina za koju se očekuje registracija u Srbiji je iz Rusije. Kakva je razlika između "Fajzerovog" cepiva i ruskog "sputnjika"?
- "Fajzer – Biontekova" vakcina nije živa vakcina, dok "sputnjik" to jeste. Preciznije, "Fajzer – Biontekova" vakcina sadrži samo ribonukleinsku kiselinu SARS koronavirusa 2, na osnovu koje se stvara belančevina (antigen) virusa, a naš imunosistem tu belančevinu potom može da prepozna i pokrene efikasan odgovor. Vakcina "sputnjik", nasuprot tome, sadrži jedan bezopasni adenovirus (u ulozi takozvanog vektora) koji su naučnici izmenili tako da na površini ispoljava istu tu karakterističnu belančevinu SARS koronavirusa 2, čime se postiže isti cilj. Prema dosad prikupljenim podacima, i jedna i druga vakcina štite od infekcije.
Koliko je sigurna ruska vakcina budući da nije prošla kroz sve faze ispitivanja?
- Zasad se ova vakcina pokazala bezbednom, budući da neželjene reakcije koje su dosad zabeležene nisu bile ozbiljnije prirode. Razume se, ispitivanja se nastavljaju i svi efekti vakcine pomno se prate.
Šta će doneti kombinacija ruske i oksfordske vakcine, što je najavljeno ovih dana?
- Racionalno je istraživati tu kombinaciju jer su obe vakcine vektorske i kod obe je nosač iz grupe adenovirusa, pa bi se moglo očekivati da se ove vakcine dopunjuju i međusobno potenciraju delovanje. Međutim, tek treba da se vidi da li će se ovo očekivanje potvrditi u praksi.
Na čemu je zasnovana kineska vakcina, koja se pominje kao jedna od onih koja će doći u Srbiju? A na čemu cepivo kompanije "Moderna", koje je već dobilo dozvolu u SAD?
- Kineska vakcina o kojoj je reč (proizvođača "Sinofarm") klasična je inaktivirana vakcina. Reč je o SARS koronavirusu 2 koji je inaktiviran ("ubijen") formaldehidom, uz dodatak adjuvansa (sastojka koji pokreće i pospešuje imunski odgovor) kakav se odranije koristi u mnogim vakcinama. Vakcina koju proizvodi "Moderna", nasuprot tome, spada u RNK vakcine, slično "Fajzer – Biontekovoj" vakcini.
Da li postoje osobe koje ne bi smele da prime vakcinu protiv kovida?
- Kontraindikacije za žive vakcine obuhvataju znatnije oslabljen imunitet, trudnoću i terapiju imunosupresivnim lekovima, dok za vakcine koje nisu žive ove kontraindikacije ne važe. Svaka vakcina ima i svoje posebne kontraindikacije (na primer, preosetljivost na neku od komponenti). Deca i trudnice se do daljeg takođe neće vakcinisati, jer vakcina u ovim grupama još nije ispitana, što ne znači da i kod njih ne bi bila bezbedna. Neće biti vakcinisane, bar ne zasad, ni osobe kod kojih postoji uopštena sklonost teškim alergijskim reakcijama, kao što je anafilaktički šok.
U kom razmaku se primaju doze i koliko dugo traje zaštita protiv kovida?
- Odgovor na prvi deo pitanja zavisi od toga o kojoj je vakcini reč, dok na drugi deo pitanja još uvek nije moguće odgovoriti, jer naprosto nije prošlo dovoljno vremena. Ipak, na osnovu posrednih pokazatelja očekujemo da imunitet nakon vakcinacije traje više meseci ili godina.
Na koji način ljude možete da ubedite da su vakcine sigurne budući da antivakseri apeluju da se to ne radi? Istraživanje je pokazalo da bi samo 20 odsto ljudi u ovom trenutku primilo vakcinu.
- Istina je da postoje osobe, pa i organizovane grupe, koje se, iz različitih razloga, kategorički protive vakcinaciji. Dva su glavna pravca delovanja da bi se javnost uverila da je vakcinacija bezbedna i preko potrebna: racionalna analiza dobrobiti i rizika od vakcina je svakako važna, ali je podjednako važna izgradnja poverenja u nauku, naučnu medicinu, zdravstvene radnike i zdravstveni sistem. Po mom mišljenju, presudna je dobra komunikacija u četvorouglu koji čine naučnici, lekari, mediji i javnost.
Koliko ljudi u Srbiji treba da se vakciniše da bi smo se "rešili" korone?
- Zasad je preuranjeno da govorimo o eliminaciji SARS koronavirusa 2 u našoj zemlji (ili u svetu), ali svakako da značajan obuhvat stanovništva vakcinacijom pomaže u usporavanju prenošenja zaraze. Procenjuje se da je prag kolektivnog imuniteta iznad kojeg se ova zaraza teško prenosi u nekoj zajednici oko 70 odsto. Razume se, to obuhvata i vakcinisane osobe i one koje u preležale Kovid-19, pod uslovom da je kod njih došlo do dugoročno zaštitnog imunskog odgovora. Veoma smo daleko od tog praga trenutno, ali ćemo mu se postepeno približavati kako vakcinacija bude napredovala.
Kada očekujete da možemo da se izborimo sa ovom do sada najvećom pošasti 21. veka?
- Nije moguće dati precizan odgovor, ali je očekivanje većine stručnjaka da će tokom naredne, 2021. godine, posebno od proleća nadalje, pandemija Kovida-19 postepeno početi da jenjava i da će naredni talasi biti sve slabiji. Ostaje da se tome nadamo.
Izvor: Politika.rs
Foto: N1 - YouTube/PrintScreen