Broj novih slučajeva i dalje raste širom sveta, pa je ključno odrediti načine za suzbijanje epidemije. Imuni sistem štiti domaćina od patogenih organizama, uključujući viruse, bakterije, gljivice i parazite. Kako bi se izborio sa širokim spektrom pretnji, imuni sistem evoluirao je tako da uključuje mnoge specijalizovane tipove ćelija koje komuniciraju i rade zajedno u borbi protiv infekcija.
Za ispravan rad imunog sistema potrebne su određene hranljive materije.
Istraživač na Školi za ljudski razvoj i zdravlje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sautemptonu istraživao je ulogu ishrane u jačanju imunog sistema u borbi protiv infekcije kovid-19.
Studija objavljena u BMJ Nutrition, Prevention & Health naglašava važnost ishrane u jačanju sposobnosti imunološkog sistema da se bori protiv infekcije.
Imuni sistem
Imuni sistem brani naše telo od infekcije, a imunološka memorija odnosi se na sposobnost imunološkog sistema da brzo prepozna antigen s kojim se telo prethodno susrelo i pokrene odgovarajući imunološki odgovor, pišeNews medical.
Mnogo je razloga koji mogu uticati na promenu imunog odgovora tela. Starenje može da se poveže sa gubitkom sposobnosti imunog sistema, što se naziva imunosenescencija. Imunosenescenciju karakterišu smanjenje imunoloških ćelija, uključujući T limfocite, B limfocite, dendritične ćelije, neutrofile, monocite, makrofage i prirodne ćelije ubice.
Jedan od razloga u vezi sa imunosenescencijom je smanjenje imunih ćelija iz koštane srži. Sve se to javlja u starijoj dobi, pa bi to moglo biti razlog zašto su stariji ljudi podložniji kovidu.
Gojaznost je takođe povezana sa smanjenim imunološkim odgovorom. Gojazne osobe obično imaju oštećenja u aktivnosti pomoćnih T limfocita, citotoksičnih T limfocita, B limfocita i prirodnih ćelija ubica. Takođe, imaju smanjenu proizvodnju antitela i interferona-gama (IFN-y). Stoga i gojaznost predstavlja veći rizik od zaraze koronavirusom. Takođe, gojazne osobe mogu imati lošiji odgovor na vakcinu.
Ishrana i imunitet
Imuni sistem funkcioniše u svakom trenutku, ali specifične ćelije postaju aktivirane prisutnošću patogena. Aktivacija dovodi do značajnog povećanja potražnje imunog sistema za supstratima koji proizvode energiju, uključujući masne kiseline, glukozu i aminokiseline.
Neke hranljive materije, poput vitamina A i D, direktni su regulatori ekspresije gena u imunološkim ćelijama. One igraju ključnu ulogu u sazrevanju, diferencijaciji i reakciji imunih ćelija.
Antioksidansi takođe igraju ključnu ulogu u zaštiti organizma od oksidativnog stresa. Klasični antioksidativni vitamini uključuju vitamin C i E, uključujući antioksidativne enzime kao što su katalaza, peroksidaza i superoksid dismutaza.
Stoga je zdrava ishrana presudna u borbi protiv epidemije koronavirusa. Dobra ishrana pruža okruženje u kojem imuni sistem može brzo i primereno da reaguje na infekciju. U međuvremenu, nedostatak hranljivih materija čini telo i imuni sistem nesposobnim za ispravan rad.
Ukratko, telu su potrebni vitamini i minerali da bi se uspešno borilo protiv teškog akutnog respiratornog sindroma koronavirus 2 (SARS-CoV-2). U nekim slučajevima, čak i ako se osoba zarazi, imuni sistem tela može lako da se bori protiv patogena, smanjujući rizik od razvoja teške bolesti.
Pokazalo se da vitamini A, B6, folati, C, D i E, uključujući elemente u tragovima poput cinka, bakra, gvožđa i selena, igraju ključne uloge u jačanju imunog sistema i smanjenju rizika od infekcija i smanjenju rizika od infekcija.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com