Više od 110.000 građana Srbije do sada se prijavilo putem sajta e-uprave sa željom da se vakcinišu protiv kovida 19. Iako podaci još nisu obrađeni dr Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja, otkriva da ga raduje što se dosta mladih prijavljuje i da treba pohvaliti građane Srbije koji su shvatili da je vakcina civilizacijska tekovina koja je spasila milione života i da je to jedini način borbe protiv kovida 19.
On napominje da brzina prijavljivanja za imunizaciju putem sajta ne znači da će ljudi preko reda stići na vakcinaciju i da će se poštovati detaljni plan imunizacije, koji će biti završen za nekoliko dana i objavljen kada u Srbiju stignu milioni doza vakcina, koje će biti uskladištene na Institutu "Torlak".
Iako je u Srbiji u početku vladalo najveće interesovanje za rusku vakcinu "sputnjik V", dr Đerlek naglašava da se sada ljudi podjednako prijavljuju i za nju, i za kinesku i za "Fajzerovu" vakcinu.
- Određen broj ljudi ima neku emotivnu vezu sa Rusijom, što je normalno jer nas vežu mnoge stvari sa tom zemljom, ali kako vreme odmiče vidimo da građani žele sve više da zaštite svoje zdravlje ne birajući cepivo. Mnogi govore da bi radije primili vakcinu 'sputnjik V', ali da će se odlučiti i za neko drugo cepivo ako trenutno te vakcine nema na lageru - pojašnjava on.
Pitanje koje mnoge muči je šta će biti sa građanima koji ne znaju da koriste računare i nemaju nikoga ko će da ih prijavi za vakcinaciju? Dr Đerlek ističe da će biti moguće prijavljivanje i putem određenog telefonskog broja, ali da će biti održan i sastanak sa svim direktorima domova zdravlja oko načina rada.
- To znači da će izabrani lekar imati zadatak da pozove svoje pacijente i obavesti ih da mogu da dođu u dom zdravlja i da prime vakcinu. Takođe, ljudi će moći da se izjasne i telefonom koju vakcinu žele. Obaveštavaćemo građane o svemu i putem medija - kaže dr Đerlek.
On ističe da pokušavaju da olakšaju posao i ljudima koji se prijavljuju i onima koji će raditi na terenu, ali i da se tačno zna ko je prioritet za vakcinaciju. Sledeća grupa ljudi koja će biti vakcinisana su stariji od 75 godina, a prioritet će imati oni koji boluju od više hroničnih oboljenja, na primer dijabetesa, hipertenzije i bolesti bubrega. Dakle, prvo će biti pozivani oni koji imaju više od 75 godina i nekoliko bolesti. Posle će biti pozivani po prioritetu i oni koji imaju od 64 do 74 godine.
- Treba imati na umu da niko ko se prijavio neće ostati bez vakcine. Premijerka Ana Brnabić je rekla da se planira nabavka osam miliona vakcina, što znači da će moći da se vakciniše četiri miliona osoba. To je mnogo više od našeg prvobitnog plana da vakcinišemo polovinu stanovništva - naglasio je dr Đerlek, koji se nalazi na čelu Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju protiv kovida 19.
Budući da se dosta mlađih i zdravih ljudi prijavilo da dobije vakcinu, pitanje je kada će oni doći na red i da li će morati da čekaju i godinu dana da bi se domogli spasonosnog cepiva?
- Ako dobijemo doze koje smo dogovorili i ako isporuka ide kako treba, planiramo da kompletnu vakcinaciju obavimo do kraja maja ili polovine juna. Tako da mlađi neće čekati godinu dana ili stići na red 2022. godine, već u najgorem slučaju mogu da stignu na red početkom maja. Mi smo jedna od malobrojnih zemalja u svetu koja će u januaru i februaru imati na raspolaganju po 500.000 doza ruske vakcine "sputnjik V", milion kineske i 300.000 "Fajzerovog" cepiva – ističe dr Đerlek.
Sve vakcine koje odobri Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije su bezbedne, napominje Đerlek, pa građani treba da prime prvu koja im se ponudi. Jer ako se puno bira, može da se kasni u imunizaciji.
- Može da se dogodi da u nekom trenutku nemamo na lageru vakcinu koju neko želi, što produžava vreme čekanja na imunizaciju. I pored toga, ostaćemo dosledni da svako može da bira koju će vakcinu uzeti. Cepiva se samo razlikuju po metodama i tehnologiji delovanja, ali sva imaju izrazito dejstvo na pojačavanje imuniteta osobe – navodi dr Đerlek.
Na pitanje, zašto se ne sprovodi aktivna kampanja za vakcinaciju kako se radi u mnogim zemljama, on odgovara da imaju saradnju sa jednom agencijom koja im priprema kampanju za promociju vakcinacije, ali da ne žele još da izađu u javnost sa žestokom kampanjom dok na "Torlaku" ne bude uskladišteno milion-dva doza vakcina.
- Ne možemo da budemo neozbiljni i da govorimo tako, a da u skladištu imamo desetak hiljada doza. Trenutno pripremamo vakcinalne punktove kojih će biti oko hiljadu širom zemlje, kao i timove koji će to raditi. Kupili smo frižidere za svaki dom zdravlja u kojima će se čuvati "sputnjik V" vakcine, koje moraju da se upotrebe u roku od dva sata kada se izvade. One se čuvaju na temperaturi od minus 20 stepeni Celzijusovih - napominje dr Đerlek.
U medijima su se ovih dana pojavljivale različite informacije o tome ko ne sme da se vakciniše protiv korone. Zato dr Đerlek poručuje građanima da što manje slušaju ljude koji se bave teorijama zavere i one koji leče putem "Gugla", već imunolozima koji znaju sve o tome. Napravljeni su informatori o svim vakcinama, koje će građani pre nego što budu imunizovani dobiti kako bi se informisali o tome od čega se one sastoje i koje su kontraindikacije.
- U trenutku primanja vakcine ne možete biti zaraženi koronom, a ne smete da imate ni povišenu temperaturu. U ovom trenutku smo odlučili da odložimo vakcinaciju trudnica i dojilja iz preventivnih razloga. Svi ostali mogu da se vakcinišu. Vakcina ne može da izazove oboljenje kovid 19. Neki se ljudi pitaju da li mogu da je dobiju ako imaju astmu ili su alergični na penicilin, zato je bitno da im objasnimo da mogu da je prime. Jedino se to ne savetuje onima koji su alergični na neki od sastojaka cepiva. Za svaki slučaj mi na terenu imamo ekipe sa antišok terapijom, ako zatreba. Mada se vrlo retko dešava da neko odreaguje jako alergijski - rekao je dr Đerlek.
Za ljude koji žele da putuju u inostranstvo glavna je nedoumica da li će se gledati u svetu ko je koju vakcinu protiv korone dobio i na osnovu toga davati odobrenje za ulazak u državu. Đerlek ističe da je u toku velika pomama i borba ko će da proda koliko vakcina, a najviše polemike izaziva to što na primer vakcina "sputnjik" nije registrovana kod Svetske zdravstvene organizacije i da ako krene izdavanje takozvanih kovid pasoša osoba koja je primila to cepivo neće moći da ulazi u zemlje EU.
- U svetu se politizuje sve što može da se politizuje, pa tako i vakcina. Najvažnije je da građani što pre prime bilo koju vakcinu i da spasimo njihovo zdravlje i živote, a da li će moći da se putuje sa ovom ili onom vakcinom je u drugom planu. Ako ne budemo mogli da putujemo na Zapad, ima dosta lepih zemalja prema Istoku pa ćemo putovati tamo i živeti normalno kao pre pojave korone - zaključio je dr Đerlek.
Srpsko lekarsko društvo pozvalo je juče građane da prihvate vakcinaciju bilo kojom od vakcina koju odobri Agencija za lekove, uz poruku da su potpuno uvereni da se epidemija može najbrže suzbiti vakcinacijom.
U pozivu podsećaju da je pandemija virusa korona odnela do sada u svetu blizu dva miliona života i navode da će biti još žrtava. Ističu da je pandemija načinila nemerljivu štetu u svim sferama života, od koje će se, navode, svet oporavljati godinama, možda i decenijama.
- Naša zemlja je već izgubila blizu 3.500 ljudi. Posledica po fizičko i mentalno zdravlje kod onih koji su bolest preživeli će nesumnjivo biti, samo njihova priroda i obim još uvek nisu poznati. Do sada smo dobrim delom bili bespomoćni. Sada imamo sredstva koja daju realnu mogućnost da se epidemija uguši i njene štetne posledice umanje - navodi se u pismu SLD-a, koje je potpisao akademik profesor dr Radoje Čolović.
Međutim, kako i u sličnim vremenima tokom istorije, tako su i sada "vaskrsnuli nadrilekari", kojima su se pridružili i neki koji su završili medicinski fakultet, koji lakše nego ranije, putem savremenih medija šire iracionalni strah od navodnih katastrofičnih posledica vakcinacije i pozivaju građane da je odbiju.
U SLD-u poručuju da time pridonose produžavanju agonije sa epidemijom, koja već ionako predugo traje i od koje su iscrpljeni svi, a naročito zdravstveni radnici.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com