Oko 86 odsto osoba koje imaju blage simptome koronavirusa izgube čulo mirisa i ukusa koje im se vrate u narednih šest meseci, tvrdnje su nove studije sprovedene nad 2.500 pacijenata u 18 evropskih bolnica.
Reč je o osobama koje su used zaraze koronavirusom dobile ne baš snažne simptome poput upale pluća i gubitka kiseonika, pa su mogle da se leče kod kuće.
Nakon oporavka, čulo mirisa se vratilo u proseku za 18 do 21 dan pokazalo je sprovedeno istraživanje, dok se kod oko pet odsto ljudi to čulo vratilo u periodu od šest meseci.
Anosmija je rani znak zaraze koronavirusom
Anosmija, gubitak čula mirisa, predstavljena je kao rani znak zaraze koronavirusom. Mnogi ljudi izgube ovo čulo i bez prethodnih upozorenja kao što su začepljen nos.
- Anosmija je najčešće prepoznata kod pacijenata koji su bili zaraženi koronavirusom ne primećujući bilo kakve druge simptome - tvrdi nova studija.
Studija je pokazala i to da je samo četiri do sedam odsto ljudi sa umerenim i teškim simptomima koronavirusa izgubilo čulo mirisa i okusa.
Osobe sa umerenim simptomima imali su kliničke znakove upale pluća, kašlja, groznice i otežanog disanja. Oni sa težim siptomima pretrpeli su ozbiljnu respiratornu infekciju i u najvećem broju slučajeva reč je o pacijentima koji su prethodno imali dijabetes, hipertenziju bubrežne, respiratorne, srčane i neurološke poremećaje.
Gubitak čula mirisa ne znači uvek da ste zaraženi koronavirusom
Studija koja je objavljena u "Journal of Internal Medicine", otkrila je veću stopu olfaktorne disfunkcije (potpune anosmije) kod mlađih pacijenata u poređenju sa starijim osobama, ali tu povezanost treba još ispitati, naveli su istraživači.
Naravno ne znači da je svaka osoba zaražena koronavirusom ukoliko nema čulo mirisa s obzirom na to da je to simptom mnogih respiratornih virusa poput prehlade i gripa.
- Tokom prehlade ili gripa pojavi se otok u nosu koji sprečava prodor mirisnih čestica do njegovog vrha na kom se nalazi živac za miris. Nakon što se otok smanji, čulo mirisa se postepeno vraća - rekao je otorinolaringolog dr Erih Vojt.
On je dodao da treba obratiti pažnju i na neurotoksične viruse koji u većini sličajeva budu sastavni deo prehlade.
- Ako je reč o neurotoksičnim virusima to znači da oni štete živcu za miris i on u osnovi postaje disfunkcionalan. U većini takvih slučajeva dolazi do privremenog, ali i trajnog gubitka mirisa - objasnio je doktor.
Istaknuto je i to da je uz gubitak mirisa automatski povezan i gubitak ukusa jer se oslanjamo na njega kako bi prepoznali arome.
Međutim, za gubitak ukusa mogu postojati i medicinski razlozi poput lečenja kao što su hemoterapija, zračenje, ali i fizičko oštećenje poput živaca prekinutih tokom stomatoloških operacija.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pixabay.com