Odnos prema otpadnim vodama u Srbiji je u najmanju ruku nedomaćinski, s obzirom na to da se prerađuje svega osam odsto komunalnih voda, rečeno je juče na drugom NALED-ovom podkastu "Ko brine o vodama u Srbiji".
- Zabrinjava da samo osam odsto komunalnih voda u Srbiji ima neki vid prečišćavanja što je na jako niskom nivou. Postoji mali broj postrojenja, svega desetak, na nivou lokalnih samouprava koji su u potpunoj funkciji i koji rade po nekim standardima - rekao je šef Jedinice za zaštitu životne sredine NALED-a Slobodan Krstović.
Ukazao je da ne postoji adekvatna sakupljačka kanalizaciona mreža i da je to veliki problem.
Ivan Radak iz NALED-a izneo je podatak da Srbija ima 1.500 metara kubnih vode po stanovniku, a da bi neki minimum trebalo da bude 2.500 metara kubnih.
Krstović kaže da je NALED uradio analizu i da je mit da je Srbija bogata autohtonim vodama i da se dosta oslanjamo na tranzitne vode.
Naveo je da na globalnom nivou skoro milijardu ljudi nema pristup pijaćoj vodi svakog dana i da zato ne smemo da dođemo u situaciju da voda postane privilegija.
- Prvi put se voda, od prethodne godine, pojavila kao resurs na Njujorškoj berzi - napomenuo je Krstović.
Kako je rekao, tri najveća grada, Beograd, Novi Sad i Niš, nemaju svoja postrojenja, a Beograd ima više od 180 industrijskih i komunalnih ispusta u reku.
Krstović ističe da veliki gradovi daju loš primer manjim lokalnim samoupravama.
- Vest je da je Vlada formirala radnu grupu za podizanje kapaciteta za upravljanje otpadnim vodama. To je dobar signal i znak da će ova tema biti prioritet vlade i Ministarstva zaštite životne sredine. U planu je da se u narednom periodu izgradi 28 postrojenja, za koje, po rečima ministarke postoji projektna dokumentacija za koju je sredstva obezbedila centralna banka - naveo je on.
Pohvalio je Šabac kao lokalnu samoupravu koja iz postrojenja vraća u Savu prerađenu otpadnu vodu koja je boljeg kvaliteta nego što je sam kvalitet vode u reci.
- To može biti dobar primer za Beograd i druge gradove - dodao je on.
Podsetio je da su privrednici dužni do kraja 2025. godine da prečišćavaju otpadne vode.
Pravno lice ili preduzetnik koji ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili koji svoje otpadne vode ispušta u vodotok, jezero ili javnu kanalizaciju dužno je da svoje emisije uskladi sa graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode propisanih uredbom, po pravilu najkasnije do 31. decembra 2025. godine.
Oni su dužni da imaju i akcioni plan za dostizanje graničnih vrednosti emisije kojim se utvrđuju rokovi za postepeno dostizanje tih graničnih vrednosti.
Član Mreže inspektora Srbije Olivera Kikanović rekla je da su kazne za kršenje propisa u oblasti otpadnih voda veoma visoke.
- Predviđene su prekršajne prijave, zatim prijave za privredni prestup i krivične prijave. Novčane kazne mogu iznositi i do tri miliona dinara - rekla je ona.
Radak je izneo podatak da su u 2018. godini podnete samo četiri krivične prijave i 88 prekršajnih prijava u celoj oblasti životne sredine.
Upitana kako šest republičkih inspektora mogu da pokriju celu Srbiju, Kikanović je rekla da je to tačan podatak i da jedinice lokalne samourpave nemaju nikakve mogućnosti da kontrolišu otpadne vode već samo republička inspekcija.
Kikanović je rekla da je dosta ljudi otišlo u penziju i da je tom broju od svega šest inspektora dosta doprinela zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.
Tatjana Miljanić iz kompanije "Karneks" rekla je da imaju postrojenje za preradu otpadne vode u koji je uloženo 2,7 miliona evra.
- Sada ispuštamo čistiju vodu nego što je sam vodotok koji je prima, može se čak koristiti za rekreaciju, uzgoj plemenitih riba, sportove na vodi i drugo. To postrojenje je kod nas fabrika u fabrici pošto smo u njega uložili 2,7 miliona evra.
Miljanić je dodala da kapacitet postrojenja 2.300 kubika prečišćene otpadne vode na dan.
Naglasila je da je najvažniji monitoring, jer je to jedini način da se ispune zakonski propisi.
Radak je ukazao i na problem da se dugo čeka na dobijanje potrebnih dozvola za ta postrojenja, prenosi Tanjug.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com