Šta sve (ne) možeš u Srbiji ako si gej? Osobe lezbijske, homoseksualne, biseksualne i transseksualne orijentacije nemaju pravo da stupe u brak, jer je brak po Ustavu Srbije zajednica muškarca i žene. Nemaju pravo ni na zakonsko nasledstvo, zdravstveno i socijalno osiguranje i penziju svog partnera. U slučaju raskida dugogodišnje životne zajednice, ne mogu da potražuju deo imovine koju su zajedno stekli.
Nemaju pravo da posećuju svog partnera u bolnici u slučaju ozbiljnijih zdravstvenih stanja, jer je ta privilegija rezervisana samo za članove porodice, niti mogu da budu informisani o njegovoj bolesti, toku i metodama lečenja i drugim činjenicama koje se tiču zdravstvenog stanja. Savet Evrope nedavno je upozorio da ženama bez partnera i istopolnim parovima u Srbiji nije omogućena veštačka oplodnja, što praktično znači da oni ne mogu da imaju decu, osim ako ne odu u inostranstvo i o svom trošku obave neophodne medicinske procedure.
Suprotno uvreženom mišljenju, homoseksualne osobe mogu da usvajaju decu. Novi Porodični zakona, donesen 2005. godine, samcima je pružio mogućnost da budu usvojitelji, a prilikom procesa usvojenja niko ne postavlja pitanje o seksualnoj orijentaciji budućih roditelja. Međutim, ukoliko homoseksualna osoba iz prethodne veze ili braka ima dete, ili bebu dobije uz pomoć veštačke oplodnje, njen sadašnji partner nema nikakva zakonska prava na to dete. Brutalno rečeno, u slučaju smrti biološke majke ili oca, brigu o tom detetu preuzima centar za socijalni rad, a ne njen životni partner.
Iako Srpska pravoslavna crkva smatra da je homoseksualnost greh, LGBT osobama crkva zvanično ne uskraćuje pravo na svetu tajnu pričešća i krštenja. Crkveni brak između osoba istog pola je, međutim, zabranjen.
Deo ovih problema trebalo bi da bude rešen Nacrtom zakona o istopolnim zajednicama, koji se sada nalazi u resoru Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i koje je početkom februara otvorilo javnu debatu o novom zakonskom propisu. Rok za debatu istekao je u petak, a kako u razgovoru za "Politiku" ističe dr Zorica Mršević, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka, koja se nalazi na čelu radne grupe za pisanje zakona o istopolnim zajednicama, osnovni smisao donošenja ovog zakonskog akta jeste regulisanje imovinskih prava osoba koje žive u LGBT zajednici. Iako je predsednik Gej-lezbijskog info centra Predrag Azdejković duhovito primetio da homoseksualci traže zakonsko pravo da i oni budu nesrećni u braku, ovaj zahtev neće biti rešen novim nacrtom zakona, jer bi to podrazumevalo promenu Ustava Srbije. Koja prava će biti rešena?
- Procene Svetske zdravstvene organizacije govore da LGBT osobe čine deset odsto populacije u svakom društvu, a ovaj zakon će pre svega regulisati imovinsko-pravne odnose između osoba istog pola. Prema njegovom nacrtu, partner u istopolnoj zajednici je u pravu nasleđivanja izjednačen sa bračnim supružnikom, a regulisano je i pitanje nasleđivanja porodične penzije. Partner koji je nesposoban za rad ima pravo na izdržavanje od strane svog partnera. Uređeno je i pitanje (raspodele) imovine koju partneri stiču u zajednici – posebnu imovinu čini imovina koju je partner stekao pre zaključenja istopolne zajednice, kao i imovina koju je stekao u toku trajanja zajednice nasleđem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja. Zajedničku imovinu čini imovina koju su partneri stekli radom u toku trajanja istopolne zajednice, kao i prihodi iz te imovine. Prava partnera istopolne zajednice na zajedničkoj imovini upisuju se u zemljišne knjige nepokretnosti ili odgovarajuće registre na ime oba partnera kao njihova zajednička imovina. Ako je u ove registre upisan samo jedan partner, smatraće se kao da je upis izvršen na ime oba partnera - kaže dr Zorica Mršević.
Ona dodaje da partneri u istopolnoj zajednici koji su na bolničkom lečenju imaju pravo na posetu svog partnera, kao i na davanje pristanka na medicinski tretman u ime partnera koji to nije u stanju da učini. Istopolna zajednica se zaključuje kod matičara i prestaje pod identičnim uslovima, kao i tradicionalni brak – partnerstvo se može raskinuti tužbom ili sporazumno.
Ovaj zakon ne predviđa mogućnost usvajanja dece, a ako jedan od partnera ima dete iz prethodne veze, drugi partner ima obavezu da ga izdržava, ukoliko ovu obavezu ne ispunjava njegov biološki roditelj. U ovom trenutku, nije detaljnije regulisan odnos uzajamnih odnosa istopolnih partnera sa decom, a sve što se odnosi na potomstvo ostavljeno je za sledeću fazu razvoja zakonodavstva u našoj zemlji. Nije predviđena ni mogućnost sklapanja braka sa strancem.
Jovanka Todorović, koordinatorka Centra za promociju ljudskih prava LGBT osoba "Geten" ocenjuje da su ovim nacrtom zakona, osim usvajanja i ličnih odnosa prema deci, pokrivena većina prava homoseksualnih osoba ‒ od uzimanja kredita za stan do nasledstva, uključujući i pravo na zaštitu od nasilja u porodici. Ona ističe da je ovaj nacrt rađen po uzoru na hrvatski i crnogorski zakon o životnom partnerstvu, koji su doneseni prošle, odnosno 2019. godine i podseća da je Srbija imala obavezu da donese zakon o registrovanom partnerstvu između osoba istog pola do oktobra 2019. godine.
To je predviđeno Akcionim planom za primenu nacionalne strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, koji je Vlada Srbije usvojila još 2014. godine. Nacrt zakona o istopolnim zajednicama je, podsećanja radi, treći pokušaj da se legalizuju zajednice LGBT osoba – Nacrt zakona o registrovanim istopolnim zajednicama civilni sektor je napisao još 2010. godine, a u julu prošle godine "Labris" i Centar za unapređenje pravnih studija predstavili su javnosti novi model zakona o građanskom partnerstvu.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com