Kada kažemo loša ili nezdrava ishrana, većina prvo pomisli na gojenje i narušen izgled, ali zapravo, nedostatak kvalitetnih nutrijenata u svakodnevnoj ishrani može da ima čitav niz posledica u vidu tegoba i bolesti.
Doktori kažu da je ovih 20 zdravstvenih stanja direktno povezano sa lošom ishranom:
1. Osteoporoza
Do osteoporoze dolazi kada kosti postanu krte i slabe, i kada poraste rizik od njihovog preloma. Kada je u pitanju ova bolest, utvrđeno je nekoliko značajnih faktora rizika, od kojih je jedan nedostatak kalcijuma i vitamina D. Obogatite ishranu namirnicama koje sadrže ova dva važna nutrijenta, kao što su niskomasno mleko i jogurt. U zavisnosti od toga koliki je nedostatak kalcijuma i vitamina D u vašem organizmu, možda bi bilo potrebno i da uzimate suplemente.
2. Poremećaji u ishrani
Velike restrikcije u ishrani mogu dovesti do opsesivnog ponašanja i stava prema hrani, koje može na kraju izazvati anoreksiju. Isključivanje nutrijenata koji su mozgu neophodni mogu izazvati opsesije hranom, ali i različita zapaljenja u telu i mozgu.
3. Hronični zatvor
Možda vam zatvor ne zvuči kao ozbiljan zdravstveni problem, ali kada je u pitanju hronični oblik konstipacije, to će i te kako uticati na vaš životni stil i kvalitet života. Brojni faktori mogu dovesti do zatvora, uključujući nedovoljan unos vlakana i vode. Uključite u ishranu što više sveže voža, povrća, žitarica celog zrna... Preporučuje se da dnevno unosimo između 25 i 30 grama vlakana, kao i u proseku oko 2,5 litara vode.
4. Gojaznost
Za zdravlje je izuzetno važno da ima pravi balans makronutrijenata (proteina, masti i ugljenih hidrata), mikronutrijenata i elektrolita, kako bi se zadovoljile sve metaboličke potrebe. Ako toga nema, može doći do sistemskog deficita i promena u kilaži, koje mogu rezultirati gojaznošću.
- Metabolizam je komplikovan odnos ćelijskih reakcija, i ako svi nutrijenti nisu prisutni da pomažu u tim reakcijama, dolazi do "domino-efekta" u metabolizmu, koji može izazvati niz tegoba i stanja. Sve je važno, i količina, i vrsta, i kvalitet nutrijenata koje unosimo - kaže dr Monik Ričard.
5. Taman urin oporog mirisa
Ako ste češće žedni nego inače, a ređe idete u toalet i imate urin tamnije boje i jačeg mirisa, verovatno vam nedostaje više vode. Pojačajte unos vode, a smanjite gazirana i energetska pića, kao i zaslađenu kafu. Pored vode, dobro je piti i nezaslađen čaj.
6. Povećan rizik od teških bolesti
Najveći broj hroničnih bolesti, među kojima su kardiovaskularna oboljenja, dijabetes tipa 2 i različite vrste raka, rezultat su višedecenijske loše ishrane i nedovoljnog vežbanja.
7. Gastroezofagealna refluksna bolest
Određena hrana moće da oslabi "prolaz" između jednjaka i želuca, forsirajući kiselinu iz želuca da se češće "penje" gore. To su uglavnom čokolada i kofein. Kisele namirnice pogoršavaju ovo stanje, kao i nedostatak vitamina B.
8. Povećan rizik od bolesti srca
Loša ishrana u kojoj dominiraju šećeri i zasićene masti dokazano je povezana sa arterijskim plakom, koji može dovesti do srčanog i moždanog udara, povećanih lipida u krvi i ateroskleroze.
9. Dijabetes
Gotovo sva hrana u telu se pretvara u šećer koji služi telu kao izvor energije, izuzev čistog proteina koji se koristi na drugi način. Zato je loše preterivati sa bilo kojom vrstom hrane, a čisti šećeri izazivaju najdramatičnije oscilacije nivoa šećera u krvi, pa njih posebno treba izbegavati. Kompleksni ugljeni hidrati i povrće apsorbuju se sporije, pa daju telu više vremena da ih iskoristi, uz manje fluktuacije glukoze.
10. Depresija
Kada u telu nedostaje omega-3 masnih kiselina i magnezijuma, depresivno raspoloženje se češće javlja. Mozak žudi za ovim supstancama kako bi mogao da funkcioniše normalno, a između ostalog i da bi mogao da kontroliše raspoloženja. Dobri izvori omega-3 masnih kiselina su losos, riblje ulje, lešnici, čia i lanene semenk, kao i kompleksni ugljeni hidrati poput žitarica celog zrna, batata i skrobastog povrća, i proteini iz nemasnog mesa,pasulja, jaja i jogurta. Riznice ove ključne materije su i zdrave masti iz avokada, maslinovog ulja, orašastih plodova i brojnih semenki.
11. Gubitak kose
Nedovoljan unos proteina može da utiče na oštećenje strukture folikula kose i opadanje vlasi. Isto čini i nedostatak gvožđa.
12. Nealkoholna bolest masne jetre
Kod dece adolescenata i odraslih, čest uzrok masne jetre jeste loša ishrana sa puno zašećerenih napitaka, brze hrane i namirnica punih zasićenih masnoća.
13. Sporo zarastanje rana
Neadekvatni proteini, kalorije i nedovoljno vitamina C mogu biti uzrok sporog zarastanja rana.
14. Anemija
Da biste sprečili anemiju, neophodno je da unosite namirnice bogate gvožđem, kao što je spanać, nemasno meso, pasulj, sočivo, suve šljive i tofu sir. Ako je neophodno uvođenje suplemenata, posavetujte se sa svojim lekarom, a što je najvažnije, izbegavajte brzu hranu, a povećajte unos voća, povrća i žitarica celog zrna. Pobrinite se i da svakog danna pijete dovoljno vode.
15. Oslabljen imuni sistem
Ovo stanje najčešće je posledica loše ishranee. Bez pravlne ishrane koja podrazumeva unos ključnih nutrijenata, telu je teško da odgovori na infekcije ili se bori protiv bolesti. Proteini, cink i vitamini A, C i E veoma su važni i morate ih unositi svakog dana kroz ishranu kako bi odbrambeni sistem radio kako treba.
16. Krti i lomljivi nokti
Od ovoga obično pate osobe koje ne jedu dovoljno voća i povrća.
17. Akne kod odraslih
Istraživanja su pokazala da ishrana koja podrazumeva puno šećera i prerađene hrane ima veliku ulogu u stvaranju akni i kod odraslih, jer te namirnice podstiču upale. Ograničite unos belog hleba, krompira i brze hrane, a jedite što više žitarica celog zrna, batata, pasulja i povrća generalno. Pomoći će vam i namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, antioksidansima i vitaminom C.
18. Giht
Ovo stanje se dodatno pogoršava ako unosite crveno meso, špargle i alkohol, zbog količine purina koje su njima nalaze.
19. Peptički ulkus (čir)
Ovi čirevi su otvorene rane koje se razvijaju na sluzokoži želuca i dvanaestopalačnog creva. Redovono uzimanje nekih lekova može biti direktan uzrok, a loša ishrana ih pogoršava. Želudac je sam po sebi kisela sredina, pa bi trebalo izbegavati namirnice i navike koje povećaju kiselost - prženu hranu, previše kofeina, začinjene namirnice, pušenje i alkohol.
20. Loše zdravlje zuba
- Kada mi dođu pacijenti sa karijesom, propalim zubima i desnima, zapaljenjem desni i oštećenjem gleđi, prvo ih pitam šta često jedu. Odgovor je uglavnom: čips, gazirana i energetska pića, slatkiši. Uz to, većina ovih ljudi ne vodi dovoljno računa o higijeni zuba - otkriva stomatolog Brajan Simon.
Izvor: Stil.kurir.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com