Panični napad je doživljaj intezivnog straha praćen mnogim psihičkim simptomima, najviše anksioznošću i depresijom.
Kao glavni uzročnik pojave staraha navodi se stres, ali i genetska predispozicija. I ako tačni uzroci nisu potvrđeni.
Simptomi paničnog napada i kako ga prepoznati:
- preznojavanje,
- žmarci,
- vreli talasi,
- strah od ludila,
- gušenje,
- gubljenje daha,
- ubrzan rad srca,
- vrtoglavica,
- strah od smrti,
- sećaj gubljenja tla pod nogama,
- bol u grudima,
- strah od ljudi, gužve, javnih događaja i
- povišen krvni pritisak.
Većina ljudi obično ne prepozna prvi panični napad, već misle da se radi o ozbiljnom fizičkom – zdravstvenom problemu te tako se uvek prvo obraćaju lekaru opšte prakse. Dobar lekar će prepoznati simptome i neće slati pacijenta na bespotrebne preglede već u zdravstvenu ustnovu koja mu može pomoći. Ukoliko prepoznate bar tri ova simptoma u trajanju do desetak minuta poželjno bi bilo da se javite stručnom licu koje će vas uputiti na adekvatno lečenje. Panični napadi se mogu izlečiti. Potrebna je vaša dobra volja i želja da nastavite život bez njih kao i adekvatna pomoć psihologa ili psihijatra.
Osoba kojoj se jednom javi panični napad razvija strah od straha, da ne dođe do ponavljanja napada, na ulici, poslu ili bilo gde. Zato se neretko povlače u sebe i asocijalizuju, ali sreća je da se panični napad uspešno leči.
Potisnut stres i panični napadi
Nagomilavanjem stresa koji u prvom trenutku ne doživite negativno, kroz neko vreme može izazvati panični napad. Na primer ukoliko doživljavate stres za stresom potiskujući negativne emocije ne dopuštajući da izađu iz vas niste učinili uslugu sebi već ste svoje telo i um izložili riziku u ovom slučaju od paničnog napada. Dopustite sebi da negativne emocije uvek izađu iz vas, potiskivanjem ne postajete jači čovek bas nasuprot činite loše sebi.
Ko doživljava panične napade?
Osobe koje su sklone paničnom napadu su obično osetljivije, empatične, inteligentne...
Lako čitaju emocije drugih ljudi. To su osobe koje su od strane drugih ljudi obično viđene kao jake baš zbog predhodih doživljaja, stresova gde su se prikazivale kao čvrste i stabilne ličnosti.
Kako izbaciti negativne emocije:
- Fizička aktivnost je važna kako za fizičko tako i za psihičko zdravlje. Sport ili lagana šetnja mogu vam pomoći da izbacite stres koji vam se nakupio tokom dana.
- Razgovarajte sa prijateljima o stvarima koje vas muče, možda vam oni ne mogu pomoći oko rešavanja vaše situacije, ali sam razgovor vas može rasteretiti.
- Razgovarajte sami sa sobom, šta je to što želite, šta je to što nije dobro za vas i pokušajte to da ispravite. Jaka volja i želja vam uvek mogu pomoći. Nemojte biti samokritični često već i pohvalite sebe.
- U koliko mislite da ne možete sami ili uz pomoć prijatelja izbaciti negativne emocije obratite se psihologu ili psihijatru, oni su uvek tu da pomognu stručnim savetima. Nemojte imati stid ili strah od stručnog lica, u svetu je sasvim normalno imati ličnog terapeuta. Današnji način života, brzina, stres to zahteva.
Lečenje paničnog napada
Pre nego što se obratimo stručnom licu za pomoć ono što moramo da znamo u slučaju paničnog napada da nam se ništa neće desiti i da će brzo proći. Prihvatite činjenicu šta vam se dešava u trenutku. Suočavanjem sa strahom oduprete mu se, strahom produbljujete agoniju. Duboko disanje može pomoći da se smirimo i vratimo normalnom toku.
Izvor: Magazin.novosti.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com