U januaru i februaru umrlo je čak 2.755 ljudi više nego u prva dva meseca prošle godine i rođene su 832 bebe manje nego u istom periodu lane, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku koji svedoče da je broj preminulih veći čak za 15,5 procenata, dok je broj novorođenih manji za 8,5 odsto. Sumorna statistika takođe svedoči da je u ova dva meseca broj umrlih duplo veći od broja rođenih – u matične knjige rođenih upisano je svega 8.985 dece, dok su u matične knjige umrlih upisane čak 20.583 osobe. Najveći porast broja umrlih zabeležen je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – statistika svedoči da je u ovom regionu u prva dva meseca umrlo čak 20,2 odsto više ljudi nego u januaru i februaru prošle godine. Broj preminulih u Beogradskom regionu je 17,5 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, dok je mortalitet povećan za deset odsto u regionu Vojvodine i Jugoistočne Srbije.
Region Šumadije i Zapadne Srbije istovremeno beleži i najveći pad broja novorođenih beba – u prva dva meseca ove godine rođeno je 13,4 odsto manje dece nego u januaru i februaru 2020. godine, dok je u Vojvodini rođeno 8,8 procenata manje beba nego prošle godine. I u regionu Beograda rođeno je pet odsto manje novorođenčadi, dok je u Jugoistočnoj Srbiji na svet došlo samo jedan odsto manje beba nego u januaru i februaru prošle godine.
U Srbiji je, podsećanja radi, tokom protekle godine umrlo čak 14.000 ljudi više nego 2019. godine, a najveći porast broja umrlih beleži se u poslednjem mesecu 2020. godine – u decembru prošle godine umrlo je čak 8.518 ljudi više nego u decembru 2019, što predstavlja porast od 97 odsto. U novembru je broj mrtvih bio za trećinu veći nego u jedanaestom mesecu 2019, a ovaj dramatičan porast broja umrlih može se dovesti u direktnu vezu s pandemijom virusa korona u Srbiji. Kada se saberu svi podaci, dolazi se do zaključka da je 2020. bio najveći negativni prirodni priraštaj u poslednjih sto godina – čak 53.300 ljudi više je umrlo nego što se rodilo. Takve stope nisu zabeležene ni u Prvom, ni u Drugom svetskom ratu, a najviše umrlih statistika beleži u regionu Beograda i Zapadne Srbije.
Ako se ima na umu da svakoga dana u Srbiji premine oko 280 ljudi i da polovina od tog broja otpada na kardiovaskularne bolesti, a petina na karcinome, stiče se utisak da je korona postala treći uzrok smrtnosti u našoj zemlji – podaci govore da je u decembru pedeset ljudi dnevno u proseku umiralo od korone, a u tekućem mesecu prosečan broj umrlih od kovida 19 iznosi 30 ljudi dnevno.
Zbog pandemije virusa korona prethodne godine sklopljeno je skoro 12.000 manje brakova u odnosu na 2019. godinu – najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da je pred matičara prošle godine izašlo samo 23.914 parova, dok je u 2019. godini čak 35.754 mladenaca izgovorilo "da". Ako se ima na umu da se u Srbiji gotovo tri četvrtine dece rodi u braku, jasno je zbog čega demografi strahuju da će babice postati tehnološki višak ako se nastave sadašnji demografski trendovi. Oni opravdano strepe da će ove godine biti rođeno manje od 60.000 beba, a umreti više od 120.000 osoba, što znači da ćemo na jedno rođenje imati dva smrtna slučaja.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com