Slikar, profesor, umetnik... Umetnik, po malo i zaboravljena, skoro arhaična reč koja označava one vrednosti koje pun smisao imaju samo kod malog broja onih iskrenih stvaralaca na našoj likovnoj sceni koje treba poštovati i koji su uspešno prošli sud vremena. Izložba akvarela Božidara Prodanovića u Kolarcu zato jeste i podsetnik i putokaz novim generacijama slikara, profesora, umetnika...
Prošli su praznici, 9. je januar, Galerija Zadužbine Ilije M. Kolarca otvara vrata beogradskoj publici u novoj izlagačkoj sezoni izložbom "Akvareli, izbor iz opusa 1958- 2005", u spomen i sećanje na Božidara Prodanovića koji je od sredine šezdesetih pa do kraja života stvarao u ateljeu Kolarčeve zadužbine. Skoro pedeset godina i skoro pedeset akvarela, pejzaža od urbanih, do sakralnih, od šumadijskih predela do mediteranskih motiva, od kuće, hacijende, mosta, dvorca do crkve. Od Studentskog parka, Kotora, Pariza do Meksika. Odličan i zanimljiv izbor akvarela uz tekst u katalogu Milete Prodanovića, odlomak iz većeg neobjavljenog teksta, za koji se nadam da će vrlo brzo biti objavljen u celosti. Kratak, sažet tekst sina o životu i akvarelu, o životu akvarela i akvarelu u životu oca.
Galerija Kolarac ima svoju publiku, i stalnu ali i onu koja se veže samo za određene projekte - izložbe, a sama atmosfera na otvaranjima izložbi uvek je nekako prisna i neobavezna. Ime i delo i značaj koji nose sa sobom i Božidar Prodanović i njegovi radovi, bilo je ovog drugog dana Božića moralna obaveza i prirodno pravo iskrenih ljubitelja umetnosti. I zato je napunila galeriju publikom, a publici srca osećanjem da je tu sa umetnošću koja se, pre svega, da voleti.
Svežina, neposrednost, iskrenost, ali i ono što slikari zovu prva ruka, čine da je akvarel jedna od najtežih slikarskih disciplina, samim tim daje i neograničene mogućnosti za likovni izraz i u rukopisu i u temama. Svežina koju ima svaki dobar akvarel, bilo da je samostalan ili predložak za delo u nekom drugom materijalu, uvek i neposredno govori o iskrenosti autora.
Iskrenost u delu Božidara Prodanovića je samo jedna nit, jedno viđenje i čitanje koju možemo slediti i zbog koje vredi videti ovu izložbu.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović