Cimet se dugo koristi u tradicionalnoj medicini u raznim delovima sveta uključujući Kinu, Indiju i Iran. Danas se promoviše kao dodatak ishrani kod dijabetesa, sindroma iritabilnog creva i drugih zdravstvenih problema.
Hiljadama godina koristi se kao začin, a dobija se iz kore raznih vrsta cimeta. Lišće, cveće, plodovi i korenje, takođe, se koriste kod pripreme jela, ali i u lekovite svrhe.
Postoje razlike u hemijskom sastavu od cimeta do cimeta kao i od delova biljke koji se koriste.
Najčešća vrsta cimeta koja se nalazi u kuhinjama je cimet cassia (Cinnamomum burmannii ili Cinnamomum aromaticaum) koji se uzgaja u jugoistočnoj Aziji. Taj cimet daje lepu aromu kolačima i određenim slanim jelima, ali nije toliko dobar za zdravlje kao cejlonski (Cinnamomum zeylanicum ili Cinnamomum verum) koji se prvenstveno uzgaja na Šri Lanki.
Cejlonski cimet razlikuje se od ostalih sorti. Karakterističnog je oblika, svetlije boje i nežnog ukusa, ono što je najvažnije, poseduje svojstva koja su odlična za zdravlje i ublažavanje raznih tegoba – u tome je daleko bolji od cassia cimeta.
Ovaj začin ima brojne blagodeti kada je naše zdravlje u pitanju.
Deluje protivupalno, reguliše metabolizam
Cimet je pun antioksidansa koji su neophodni našem telu u borbi protiv slobodnih radikala koji ga oštećuju. Antioksidansi usporavaju starenje i štite od mnogih bolesti.
On ima protuupalna svojstva i pomaže u borbi protiv raznih infekcija i popravlja oštećeno tkivo.
Smanjuje rizik od srčanih bolesti jer smanjuje nivo lošeg holesterola i triglicerida koji doprinose oštećenju krvnih sudova, a povećava nivo dobrog kolesterola koji uništava onaj loš.
Reguliše metabolizam tako da poboljšava osetljivost na hormon insulin koji je odgovoran za metabolizam ugljenih hidrata i masti u telu kao i za transport šećera iz krvi u ćelije.
Može da pomogne u snižavanju nivoa šećera u krvi jer jedan sastojak cimeta deluje na ćelije tako da oponaša insulin. To značajno poboljšava apsorpciju glukoze u ćelijama, ali deluje sporije od samog insulina.
Ima pozitivan efekat na neurodegenerativne bolesti koje karakterišu progresivan gubitak strukture i funkcija ćelija u mozgu. Dva najčešća tipa ovakvih bolesti su Alchajmerova i Parkinsonova bolest.
Pomaže u borbi protiv bakterijskih i gljivičnih infekcija, odnosno za to je zaslužan cinamaldehid, glavni aktivni sastojak cimeta. Uspešno leči i infekcije respiratornog trakta prouzrokovane gljivicama.
Ovaj začin štiti od karijesa i smanjuje loš zadah upravo zahvaljujući antimikrobnom efektu koji ubija mikroorganizme i sprečava njihov rast.
Cimet pomaže u gubitku kilograma, a posebno je efikasan u kombinaciji sa medom.
Cassia cimet se osim za jelo, koristi i za lokalnu primenu. On može da se nanosi na kožu kao sredstvo protiv insekata.
Sa cimetom ne treba preterivati
Nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje (NCCIH) iz SAD upozorava da cassia cimet sadrži kumarin koji može da bude toksičan za jetru ako se uzima u prevelikim količinama ili tokom dužeg vremenskog perioda. Cejlonski cimet u sebi ima manju količinu kumarina, što ga čini bezbednijim za jelo.
- Čini se da je cimet bezbedan u količinama koje se obično koriste u hrani kao začin ili sredstvo za poboljšanje ukusa. Primena u većim količinama ili tokom dužeg perioda ponekad je povezana s nuspojavama, najčešće gastrointestinalnim problemima ili alergijskim reakcijama - objasnili su i dodali:
- Cassia cimet sadrži hemikaliju kumarin koja može da bude štetna za jetru. Neki proizvodi od cassia cimeta sadrže visk nivo ove supstance. U većini slučajeva konzumiranjem cassia cimeta ne unosi se toliko kumarina da bi mogao da izazove značajne probleme. Međutim, dugotrajna upotreba cassia cimeta mogla bi da predstavlja problem osetljivim osobama, poput onih sa bolestima jetre.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Unsplash.com