Sve počinje sa pokretom - instinkt koji svi posedujemo - a igra je istančani skup pokreta koji komuniciraju. Koliko god je besprekorna tehnika važna i impresivna, uvek je na kraju suština isključivo u onome što igrač izražava unutar pokreta. Kao umetnici igre, neprekidno smo u pokretu, težeći da stvorimo nezaboravne trenutke.
Bez obzira na žanr, to je ono što svaki igrač nastoji da postigne. Kada odjednom više ne možemo da nastupamo, kada su pozorišta zatvorena i festivali otkazani, naši svetovi prestaju da postoje. Nema fizičkog kontakta. Nema publike. Nikada u novijoj istoriji naša umetnička zajednica nije bila pred takvim zajedničkim izazovom. Potrebno je da ostanemo motivisani i da pronađemo svoj razlog za postojanje. Upravo kada nam je oduzeto nešto dragoceno, svesni smo koliko je važno to što radimo i koliko igra znači za društvo u celini. Igrači su često slavni zbog svojih fizičkih sposobnosti, a zapravo je samo mentalna snaga važna. Verujem da jedinstvena kombinacija fizičke i psihološke okretnosti, ona koja će nam pomoći da prevaziđemo sebe, da nastavimo da igramo i da inspirišemo druge.