Slavko Beleslin, koji trenutno vodi šou-program "Studio" na "Radio-televiziji Srbije", pre nekoliko godina je, pričajući šta smatra primarnim za skladnu vezu, rekao: "Naši stari su govorili: važno je da su se za istu kvaku uhvatili. Sve je bitno, od svakodnevnih navika do pogleda na život i moralnih načela. U današnje vreme je izuzetno malo devojaka koje su mi slične, bar među onima koje sam sretao." Da ih ipak ima, uverio se kada je pre dve godine, po drugi put u životu, sreo Milijanu Radević, urednicu na "K1" televiziji.
Slavko: Zanimljivo je to sa Milijanom. Sreli smo se na nekom intervjuu 2009. Nije da nije bilo varnica tokom razgovora, ali je posle njega svako otišao na svoju stranu. Čudno je što se, mada su nam poslovi slični, sledećih deset godina nismo sreli. Kada se to najzad desilo, nastavili smo gde smo stali, samo ovog puta mnogo uspešnije.
Milijana: Vrlo jasno se sećam našeg prvog susreta. Kada sam ga ugledala, u meni se nešto dogodilo, što bih tek sada mogla da objasnim, jer ima smisla. Tada je osećaj bio možda intuicija, momenat u kom sam prepoznala budućnost. Teško se može objasniti šta se, zapravo, desilo u toj sekundi našeg rukovanja i prvog pogleda u oči. Kao uvek, vreme je dalo odgovore na sva pitanja. Što se "hvatanja za kvaku" tiče, mislim da je važno da ljudi koji grade zajednički život imaju ista moralna načela, koja podrazumevaju vernost, odanost i podršku, za šta je najbolji pokazatelj način na koji prolazite kroz najteže trenutke. Samo to će u vaš dom doneti razumevanje i ono što je najvažnije - mir.
Slavko je rekao da je tek uz vas shvatio šta znači podrška partnera i da je upravo nju prvo osetio dok ste se zbližavali.
Milijana: Za ovo kratko vreme zajedno smo prošli kroz lepe, ali i neprijatne životne situacije. Zahvaljujući podršci i beskrajnom razumevanju koje jedno drugom pružamo, lakše smo ih prebrodili. Mislim da su u svakom odnosu, bilo da je reč o prijateljstvu, onom sa članovima porodice ili emotivnim partnerom, veoma važni uzajamno razumevanje i bezrezervna podrška.
Čime je Slavko na vas ostavio tako dobar utisak?
Milijana: Mislite prvi ili drugi put posle 12 godina? Od početka su mi prijali njegova neposrednost, nenametljiva priroda, vedar duh i šarm koga on, bar tako izgleda, nije u potpunosti svestan. Slavko je, s jedne strane, zreo muškarac, dubokog glasa, elokventan, a, s druge, dečak koji se raduje svemu što život donosi, svakom novom danu, izlasku sunca, jutarnjoj vožnji biciklom... Budući da ga uglavnom vezuju za informativne emisije uz koje ide ozbiljnost, nije malo ljudi koji misle da je takav i privatno. Međutim, niko ne ume da me toliko slatko nasmeje kao on.
Igrom slučaja za vas je i korona bila svojevresni test.
Slavko: Mi smo dokaz da na mikronivou korona može da ima hepiend i sjajnu poruku. Sredinom decembra Mili i ja, zbog porodičnih dešavanja i obaveza, nismo svakog dana bili zajedno. Jedne noći sam se osećao "čudno", a jutro sam dočekao s groznicom. Čim sam zakazao testiranje, pozvao sam Milijanu, jer sam prethodno veče proveo sa njenom porodicom i prijateljima, srećom uz držanje propisane distance. Rekla je "dolazim da brinem o tebi" i prekinula vezu. Ponovo sam je pozvao da joj kažem da sam srećan što je bar ona zdrava i da joj neću otvoriti vrata da se ne bi zarazila, ali opet je prekinula vezu. Ubrzo su naše komšije bile svedoci komične scene. Lupala je na vrata i ponavljala da će sedeti ispred njih sve dok joj ne otvorim. Znajući za njenu tvrdoglavost, nevoljno sam okrenuo ključ. Sledeća tri dana je išla po hranu i lekove, a onda se i ona razbolela. Zajedno smo prošli kroz obostranu upalu pluća, lečenje i oporavak. Budući da se sve dobro završilo ova priča deluje pomalo komično, ali se uozbiljim čim pomislim koliko je ljudi izgubilo život od korone. Milijanin gest je jedan od najvećih činova odanosti (i ludosti), a ja sam beskrajno srećan što kraj sebe imam takvu osobu. Naravno, da se to desi ponovo, ni slučajno ne bih otvorio vrata!
Neko bi rekao ludost, ali bi mnogi rekli - ljubav.
Milijana: Za mene je to bila jedina opcija. Momenat ispred vrata sada izgleda simpatično, ali dok sam sedela na pragu rešena da se ne maknem dok mi ne otvori komšije su prolazile i verovatno mislile da su svedoci neke ljubavne drame. Nikada neću zaboraviti njihove poglede. Šalu na stranu, kao što sam ja bila uz Slavka kada se razboleo, tako je on bio uz mene u još težoj situaciji, u najosetljivijem periodu mog života. Ubrzo posle našeg ponovnog susreta suočila sam se sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, u koji nisam želela nikoga da uvlačim, jer tada ni sama nisam znala kakav će biti ishod. Nije bilo lako proći kroz dijagnostikovanje, operaciju, niz neprijatnih terapija koje su usledile, a trajale su mesecima. Kada neko u takvim trenucima ostane uz vas i kada svojom ljubavlju, podrškom, razumevanjem, svakim gestom učini da kroz sve prođete lakše koliko god je moguće - to se ne zaboravlja. Činio je divne stvari kako bi me naveo da makar na sekund zaboravim na opasnost i da moja stvarnost postane lepša. Tada, bez obzira na kratko vreme koje ste zajedno proveli, znate sa kim ste, kakav je čovek i kome ste se prepustili. Sve je bilo jasno već na početku naše priče.
Slavko, kako izgleda kada se Milijanina tvrdoglavost, koju ste upravo pomenuli, sretne sa vašom eksplozivnošću, o kojoj ste govorili otkrivajući da nijedan vaš mobilni telefon nije ceo dočekao kupovinu novog?
Slavko: Ta priča sa telefonima uglavnom je vezana za posao. Kada se, tu i tamo, nađemo u slepoj ulici, onda je uglavnom Milijanin posao da nas odatle izvuče, jer je poznato da bi muškarci mogli da ćute zauvek. I ide joj od ruke.
Milijana: Mislim da sam ja mnogo eksplozivnija i temperamentnija od njega, ne samo kada je posao u pitanju. Verujte, Slavkova narav umiruje mene.
Izvor: Hellomagazin.rs
Foto: Color Press Group/Arhiva