Tokom prvih nedelja i meseci pandemije virusa korona stotine hiljada ljudi koji su živeli i radili u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Italiji i ostalim zemljama Zapadne Evrope vratilo se u Srbiju. Samo u martu 2020. godine čak 317.000 ljudi stiglo je u maticu – neki zato što su ostali bez posla, drugi su želeli da budu blizu porodice u vreme krize, a mnogi su se osećali sigurnije kod kuće, posebno oni koji nisu imali pristup besplatnoj zdravstvenoj zaštiti u inostranstvu.
Kako se navodi u izveštaju Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), čak 38,5 odsto "povratnika" izjavilo je da se vratilo iz porodičnih razloga, 17 odsto njih priznalo je da se oseća sigurnije u svojoj zemlji, dok je svaki deseti povratnik rekao da su članovi njihove porodice insistirali da se vrati. Gotovo polovina osoba vratila se u Srbiju iz evropskih zemalja, oko šest odsto njih došlo je iz regiona, dok se manji broj radnika vratio iz zemalja Azije i Australije.
Takozvana povratna migracija zabeležena je u gotovo svim zemljama i regijama iz kojih migranti tradicionalno odlaze, pa ni jugoistočna Evropa nije izuzetak. Procene govore da se od početka pandemije oko pola miliona osoba "na privremenom radu u inostranstvu" vratilo u Bugarsku – iako ne postoje egzaktni podaci koliko njih je ostalo, istraživanja su otkrila da deset odsto povratnika ne želi da se vrati u inostranstvo nakon završetka krize, a četvrtina njih još nije donela konačnu odluku o svojoj budućnosti.
Osim što se suočila s velikim povratkom svojih državljana, jugoistočna Evropa je svedok još jednog fenomena, a to je nagli porast rada na daljinu, koji je velikom broju ljudi dao mogućnost izbora sredine u kojoj mogu da žive. Naime, mnoge osobe su u novonastaloj situaciji odlučile da se privremeno ili trajno presele u poluseoska okruženja, relativno blizu velikih gradova ili da odu u atraktivne ruralne, pa čak i planinske regije.
Ovaj podatak mogao bi da ima i dugoročni demografski efekat. Naime, pošto se sela u Srbiji, zbog industrijalizacije gradova i masovne emigracije stanovništva u urbane predele, ubrzano prazne već pola veka, povratak mladih na selo koji su u pandemiji shvatili značaj života u prirodi, čistog vazduha i svih ostalih prednosti ruralnih predela, mogao bi da promeni "krvnu sliku" seoskih sredina. Naročito ako se ima na umu podatak da se još od 2013. godine beleži interna migracija od 250.000 ljudi na relaciji selo–grad i činjenica da je u ruralnim oblastima živelo svega milion – od sedam miliona ljudi, koliko ukupno živi u Srbiji.
- Već decenijama je postojao samo jedan pravac za migrante iz jugoistočne Evrope - ka gradovima i prosperitetnim zemljama Zapadne Evrope. Ali, otkad se desio kovid 19, mnogi migranti su se vratili u domovinu i mi čak vidimo obećavajuće znake ruralnog oživljavanja. Zemlje jugoistočne Evrope sada imaju priliku da kreiraju podsticaje za one koji su se vratili, s njihovim vrednim iskustvima i znanjima, da ostanu i ubrzaju novonastali pomak ka životu na selu, čineći ruralne oblasti privlačnim - izjavila je Alana Armitaž, direktorka UNFPA za jugoistočnu Evropu i centralnu Aziju, na predstavljanju ovog izveštaja.
Prema projekcijama koje su rađene pre pandemije, u Srbiji će do 2050. godine živeti četvrtina ljudi manje nego danas. U ovom trenutku čak 46 odsto stanovništva živi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici, mnoga mesta na selu imaju 500 ili manje stanovnika. Brojevi za ostatak regiona variraju, ali svi vode u istom smeru – stanovništvo se smanjuje. U Srbiji su decenije industrijalizacije nakon Drugog svetskog rata privlačile ljude iz sela u grad. Od šezdesetih godina Srbi su, kao i ostali Jugosloveni, počeli da odlaze u inostranstvo na rad, što je stvorilo tradiciju emigracije i nove socijalne mreže koje su bile dostupne naknadnim generacije, koje su u inostranstvo počele da odlaze kada je nastao rat i ekonomski kolaps.
Za one koji nisu otišli u inostranstvo, veliki gradovi obećavali su bolje mogućnosti zapošljavanja i viši nivo razvoja. Bar je to bio slučaj do pojave pandemije korone, koja je drastično poboljšala imidž ruralnih krajeva. Kako se navodi u izveštaju UNFPA, kovid 19 je istakao mnoge slabosti života u gradu – počevši od cene nekretnina, pa sve do zagađenog vazduha, bilo da je u pitanju Beograd, Sofija ili London. Zbog toga bi najvažniji elementi oživljavanja sela trebalo da budu postavljeni od strane vlada i međunarodnih institucija i organizacija, zaključuje se u izveštaju Populacionog fonda UN.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com