Dvorac Kapetanovo je u selu Stari Lec, u opštini Plandište. Podignut je 1904. godine. Nalazi se nekih 500 metara od glavnog puta, usred banatske ravnice, i jasno je vidljiv s puta, budući da oko njega nema visokog rastinja.
Sagradio ga je župan Bela Botka, rođen u Banlaku 1861. godine. Botka se u Banat doselio kupivši ogromne zemljišne posede, čak 1.100 jutara u centralnom Banatu. Posle pripajanja Vojvodine Kraljevini Srbiji i kasnije SHS, 1918. došlo je do agrarne reforme i veleposednici su izgubili velike delove svojih imanja, pa je tako i Botkino imanje prepolovljeno. Botke su vrlo brzo gubile kapital, te je jedna petrovgradska banka rasprodala nameštaj iz dvorca i sam dvorac na javnoj licitaciji 1938. Tada je dvorac kupio trgovac iz sela Bočar, po imenu Franc Maj, i poklonio ga svojoj kćeri Emiliji u miraz. Emilija je dvorac unela u brak sa Milanom Kapetanovim, po kome je dvorac i dobio današnje ime.
Nagađalo se da je Bela Botka upao u dugove tako što je prokartao imanje, ali je verovatnije da je dao velike sume novca na lečenje svoje mentalno labilne žene Eme. Ona se često lečila u Pešti, a Bela ju je slao vozom, zakupljujući ceo vagon.
Za dvorac je vezana jedna legenda koja kaže da je Kapetanovo doživelo zlu sudbinu budući da je žena Bele Botke 1938. godine teško podnela bankrot i gubitak dvorca te da se polila benzinom i zapalila, a da je jedino za njom ostao pramen njene plave kose, koji je „dugo obletao oko dvorca”. U avgustu 1938, kažu priče, nebo su svake noći šarale zvezde repatice podsećajući na taj tužni vatromet. I dan-danas, kada kosci kose travu oko zamka, na njihovim kosama i grabljama se umesto trave, po legendi, ponekad nađe pramen plave kose. Takođe, na Svetog Iliju se navodno svake godine pojavljuje senka plavokose žene, što Kapetanovo svrstava u dvorce s legendama, nalik na one u Britaniji.
Kako je zgrada građena u proizvoljnom stilu sa namerom da istakne i podstakne nostalgiju, primetan je uticaj flandrijske i hanzeatske arhitekture, koju je arhitekta želeo da podražava. Takođe je vidno da je ideja bila da se napravi križanac srednjovekovnog dvorca i hanzeatske bogataške kuće za stanovanje.
Nakon Drugog svetskog rata zgrada je oduzeta Kapetanovima i predata radnicima poljoprivrednog kombinata za stanovanje. Već osamdesetih godina dvorac je bio potpuno devastiran. Od prostranog parka oko dvorca nije ostalo ništa. Preostala je jedna ispucala i zapuštena fontana.
Po trenutno dostupnim informacijama prešao je u privatno vlasništvo Radmile Jovanović, koja ga je obnovila. Dvorac je u odličnom stanju, a kada vlasnica nije tu, dozvoljen je ulaz turistima uz simboličnu nadoknadu. Dvorac se nalazi na platformi Airbnb i moguće ga je iznajmiti za smeštaj.
Više o dvorcima Srbije, njihovom stanju, sudbini, pričama i planovima za obnovu pročitajte na sajtu www.dvorcisrbije.rs
Foto: Žikica Milošević