Tokom pandemije više ljudi nego što je uobičajeno počelo je da pati od nesanice. Zabrinutost za lično i zdravlje najbližih, finansijski problemi i ograničeni socijalni kontakti izazivaju stres i nesigurnost.
- Napetost je neprijatelj dobrog sna - kaže psiholog dr Hans-Gunter Ves, jedan od vodećih nemačkih stručnjaka za poremećaje spavanja i član izvršnog odbora Nemačkog društva za istraživanje sna (DGSM).
- Činjenica da su nam dani manje strukturirani pogoršava situaciju - dodaje dr Dora Triš, direktorka Laboratorije za san u nirnberškoj bolnici i takođe članica DGSM-a.
Kada ljudi rade od kuće, mogu da imaju problem sa odvajanjem privatnog i poslovnog života, manje se izlažu dnevnom svetlu i manje vežbaju.
- Kada provodite toliko vremena u zatvorenom, telo vam ne razabira dobro dnevnu promenu svetla i tame - kaže Triš i dodaje da zbog toga možda uveče nećete automatski biti pospani.
Ali nekima rad od kuće pomaže kada je u pitanju bolji san, posebno onima kojima je teško da ujutru ustaju zbog posla. Sada mogu duže da spavaju i osećaju se odmornije.
Bez obzira na to da li je nesanica povezana sa pandemijom ili ne, stručnjaci za san imaju nekoliko saveta.
- Da biste lako zaspali, morate da se osećate sigurno i opušteno, to važi za sve - ističe Ves, ali kako ćete to postići, to zavisi od osobe do osobe, "svakako bi trebalo da pokušate".
- Mnogima pomaže ako stvari koje ometaju san drže dalje od spavaće sobe - kaže Ves. I zbog toga, ako ste svoju spavaću sobu pretvorili u kancelariju, trebalo bi da spavate u drugoj sobi, ukoliko je to moguće.
Triš savetuje da se u krevetu radi što manje onoga što nije povezano sa spavanjem, poput gledanja televizije.
- Vaš um mora da zna da je krevet mesto za spavanje - dodaje Triš.
Trebalo bi da odvojite vreme i za mentalno distanciranje od svakodnevnih problema pre odlaska u krevet, a to znači da više nećete gledati vesti ili emisije o pandemiji pre odlaska na spavanje jer vas to može uzrujati.
Ali misli ponekad nastave da jure bez obzira na to što radite. Ako se prevrćete u krevetu, Ves savetuje da ustanete.
- Koliko god to bilo teško, trebalo bi da ostanete mirni - rekao je i objasnio da ležanje u budnom stanju i brojanje koliko još ima sati do alarma samo pogoršava stres, a stres ne vodi spavanju.
Kad ustanete iz kreveta, trebalo bi da činite nešto opuštajuće poput slušanja lagane muzike.
- U nekom trenutku pospanost će doći sama - kaže Triš.
Kako bi se takve situacije izbegle, dobro bi bilo da idete u krevet ne zato što je došlo vreme za spavanje, već kad ste zaista pospani.
Dobar san zavisi i od količini fizičke aktivnosti i izloženosti svežem vazduhu tokom dana.
U spavaćoj sobi bi trebalo izbegavati elektronske uređaje jer plavo svetlo koje emituju, na primer, mobilni telefoni suzbija otpuštanje melatonina, hormona koji nas čini pospanim.
- Zato onima koji imaju problema sa nesanicom savetujem da pre spavanja čitaju knjigu ili prelistaju neki časopis - napominje Triš.
Ako ništa ne uspe i loše spavate najmanje tri noći nedeljno tokom dužeg perioda, najbolje je da posetite stručnjaka.
- Dobar san je regenerativan, važan je za dobro zdravlje i svakome je potreban - zaključila je Triš.
Izvor: Hina/N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com