U galeriji "Remont" otvorena je izložba radova fotografa Srđana Veljovića, naslovljena "Transponovanje", na kojoj se predstavio radovima nastalim u interakciji s modelom Nenadom - Džonijem Rackovićem. Izložba će biti otvorena do petka, 1. februara 2008.
A ovaj uvodni pasus je, ali totalno anahron, neprimeren, pogrešan, apsurdan, smešan, čak besmislen u odnosu na sve što ima veze s ovim događajem. Počev od galerije - njihov rad sa zadovoljstvom pratim, projekti su im za svaku pohvalu, značajni, a krajnje nepretenciozni. A sama saradnja s kustosima je na vrhunskom nivou, preko DžR, o kome i za koga svi znamo - on je umetničko delo, pa do fotografa SV - svaka čast, majstore, prihvatiti se ove priče koja, koliko je jednostavno laka sama po sebi, bar isto toliko, ako ne i više, je nemoguće, zahtevno, kompleksno, komplikovano... teška.
O DžR sve znamo - nešto ne znamo, uvek nas iznenadi - iako smo baš to očekivali, pratimo njegov rad - život, oduševljavamo se i kad ne kapiramo zašto, ne osporavamo i volimo ga i kad nije u pravu. Uvek ima šta da kaže; i kad ćuti, to mu dođe na isto. Dobar je i kad je "zao". Loš momak koji nas uči dobrim stvarima. Malo je onih koji do kraja žive svoju umetnost uvek i svuda; to mu ide spontano, prirodno i vidi sena prvu loptu, ali i posle "dubljih analiza". Majstor zanata i vrhunski znalac upotrebe medija, sve do "zloupotrebljavanja". Institucija.
Biti tu onda kad DžR izvodi svoje beskompromisne performanse, isto je kao biti, uzeću kao primer, u Luvru, ali u celom Luvru odjednom - toliko nabijenom umetnošću da jednostavno nisi svestan i da ne možeš da se sabereš i kažeš sam sebi: "Ej, sad želim da vidim samo to". Zapljusnut si energijom stvaralačkog mahnitanja i dela koje raste spontano, samo od sebe. A sve ovo pričam da bih potcrtao koja je i kolika odgovornost transponovati umetnički izraz ovog umetnika u medij fotografije. SV je to sve uspeo, pa i nešto više od toga i zato zaista vredi još jednom videti "transponovanog" DžR.
Nije možda na odmet reći da smo se i na samoj izložbi odlično proveli, pa se vidimo verovatno još koji put ili u odličnom "Remontu", ili na nekom sledećem transponovanju SV, ili negde opet sa DžR. Do tada - napunili smo baterije, osetili još jednom, po ko zna koji put, šta je to iskren odnos s Umetnošću. I nisam ni najmanje pogrešio kad sam umetnost napisao sa velikim U.
- Delo DžR svojevrsna je priča i vodič kroz odrastanje. Odrastanje kao stalan i nezavršen proces - reče SV o svom modelu, a meni se to učini kao dobro izrečena misao o životu, šta god to značilo, i jedno od opštih mesta u željama svih koji žele ući i biti u umetnosti, šta god ona bila.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović