Vesnu Đogani život nije mazio! Sa samo godinu dana završila je u domu za nezbrinutu decu u Žvečanskoj jer su je socijalni radnici zbog života u lošim uslovima oduzeli od majke Sretene Milosavljević.
Otac Petar Trivić je nije želeo, nikada nije brinuo o njoj, niti ju je posećivao. Kada je stasala u devojku, dobila je epitet zle ljubavnice, jer su je optuživali da je rasturila brak Đoletu Đoganiju i Slađi Delibašić, iako, kako Vesna tvrdi, to nije tačno.
Na početku svoje životne ispovesti, koju prvi put do detalja iznosi u javnost, Vesna priča kako je veoma rano na svojoj koži osetila da je život surov.
- Moji roditelji nisu bili venčani, otac u početku nije hteo ni da me prihvati. Tek kasnije je odlučio da mi da svoje prezime. Mama me je od rođenja sama gajila, bila je samohrani roditelj. Tata je alimentaciju plaćao tek ponekad. Znam da se mama uvek žalila na njega zbog toga. Pošto zbog toga što je imala bebu nije mogla da radi, nije imala para da me izdržava. Jednog dana su došli socijalni radnici i procenili da ne mogu da živim u tako skromnim uslovima. Odveli su me u Zvečansku - kaže pevačica.
Vesna je sa samo godinu dana postala domsko dete. To su teško podnele i ona i njena majka.
- Plakala sam danonoćno i tražila svoju mamu. Mnogo sam patila za njom. Kazali su mi da su sestre koje su radile u domu dale sve od sebe da me uteše, ali nisu uspele - kaže Vesna.
Bez obzira na to što se ne seća života u domu, teško joj je kada samo zamisli sebe kao bebu odvojenu od majke, odbačenu od oca.
- Majka nije prihvatala da budemo razdvojene, pa se svim silama trudila da nađe rešenje i da me izvuče iz doma. Nije želela da odrastam u sirotištu. Pošto nije morala da brine o meni, mogla je da radi. U fabrici "Minel", gde je bila zaposlena, upoznala je bračni par Aleksić. Požalila im se i pošto oni nisu imali decu, dogovorili su se da će oni postati moja hranitelji, da bi mogli da me izvuku iz Zvečanske.
Mija i Anica Aleksić krstili su Vesnu kada su je uzeli iz doma i tako su postali njeni kumovi i staratelji. Pružali su joj sve što joj je bilo neophodno, obasipali su je ljubavlju i omogućili joj da svakodnevno viđa majku.
- Mnogih stvari se ne sećam, jer sam bila mala, ali toplog kreveta, kupanja, mleka, gledanja crtanog filma u 19:15h i večere pre spavanja nikada neću zaboraviti. Iz sirotišta su me uzeli ljudi koji su me oribali od glave do pete, napravili mi frizuru i lepo me obukli. Bili su divni prema meni. Oni su me formirali kao ličnost. Zbog njih ne volim nered, prljavštinu, aljkave i neorganizovane ljude. Oni su me tako naučili.
Porodica Aleksić je odgajala Vesnu, ali je uporedo pomagala njenoj majci da izgradi kuću kako bi imala uslova da joj se ćerka vrati.
- Mama me je stalno posećivala u stanu na Banovom brdu, gde sam živela sa kumovima, ali joj je cilj bio da se vratim u Oblakovsku ulicu, gde je ona živela. Dala je sve od sebe da sagradi garsonjeru od 22 kvadrata i uspela je u tome, uz pomoć Mije i Anice. Tada sam se vratila kod nje, a kod sada već pokojnih kumova sam odlazila vikendom.
Pevačica ističe da nikada mami nije uzela za zlo što u jednom periodu nije bila pored nje.
- Nemam šta da joj zamerim. Uvek mi je pružala ljubav i podršku. Stalno je bila tu da me grli, ljubi, savetuje, sasluša, a da mi ne smeta...
Za razliku od majke, otac nikada nije bio otac. Ponašao se uvek prema Vesni kao da ne postoji.
- Sa tatom nemam nikakav kontakt! Nikada nije pitao za mene. Znam da je iz Knina, da ima veliku porodicu i da se ponovo oženio. Dobio je ćerku, tako da imam polusestru.
Vesna je pokušala na nagovor svoje najbolje drugarice Katarine da stupi sa sestrom u kontakt, ali je doživela veliko razočaranje. Hladan tuš koji je dobila od porodice sa očeve strane nikada neće zaboraviti.
- Pozvala sam ih da im kažem da postojim! Javila se tatina žena Vera i hladnim glasom rekla: "Ti ne postojiš za nas. Nemoj da nas zoveš. Mi za tebe ne znamo. Nemoj više da nas uznemiravaš." Od tog momenta sam ih precrtala za ceo život!
Vesna je 1985. godine upisala osnovnu školu "Živojin Mišić", u koju su išla deca sa Voždovca, Senjaka i Dedinja. Oni su bili iz imućnijih porodica, ali pevačica koja je živela u nemaštini nikada nije osetila da je manje vredna.
- Ta deca su imala časove klavira, privatne profesore, svoje velike kuće, a ja sam živela u 22 kvadrata ispod mostova u Oblakovskoj. Ali nikada me nisu zbog toga drugačije gledali. Nisu me začikavali ni zbog toga što sam bila u domu. Čak su skupljali novac kako bih sa njima išla na rekreativne nastave, jer mama nije imala para da mi plati. Bila sam im dobra drugarica.
Pre mesec dana medije je preplavio snimak na kom se Đole ljubi sa saradnicom. Međutim, Vesna tvrdi da je partner nije prevario.
- Poljubac je bio u obraz, a ne u usta. Sve je montirano!
Ali ni ona sama nije tako mislila kada je prvi put videla snimak.
- Oblio me je hladan znoj! Pomislila sam: "Šta je bre ovo?" Đole je bio u studiju, pa sam izgorela dok sam čekala da se vrati, jer sam pomislila da su se poljubili. Prvo mi je prolazilo kroz glavu: "Ne mogu da verujem da mi je ovo uradio", a potom: "Ma nema šanse, ne bi on to meni", pa onda: "Nikad ne reci nikad, ali da ima tajnu vezu, ja bih to osetila. Ne bi mogao da sedi na dve stolice, jer ne ume da laže a da se ne spetlja."
Agoniju je prekinuo Đoletov dolazak kući.
- Pitala sam ga: "Da li imaš nešto da mi kažeš?" Rekao mi je da nema. To mi je bilo dovoljno. Mada, šta ti je moć ubeđivanja. Kada su na TV-u 30 puta vraćali taj poljubac, rekla sam mu: "Koliko gledam, sada i ja verujem da te je ona poljubila." A Đole je uzeo novine da me gađa i rekao mi: "Ti nisi normalna."
Pošto je javno stala u Đoletovu odbranu, Vesnu su mnogi ispljuvali.
- Ispod svake objave mi stiže: "Glupo žensko", "Glupačo glupa, plašiš se da ostaneš sama", "Ne možeš bez njega"... Ali ja ne smatram da oni vređaju mene, već da su to njihove frustracije i strahovi. Da me je Đole stvarno prevario, ostavila bih ga. Ja sam surova po tom pitanju. A i on ne bi ostao sa mnom da ima drugu.
Izvor: Informer.rs
Foto: djoganivesna/Instagram