Supruga Vlada Divca, Snežana Ana Divac, koju su mediji dovodili u vezu sa nesrećom na Brankovom mostu koja se dogodila u junu 2014. godine, prvi put za medije govorila je o ovom slučaju. Za nesreću je osuđen vozač "kantrimena" Marko Milićev, koji je pre dve godine izašao na slobodu, a u toj nesreći stradao je Luka Jovanović koji je tada imao samo 21 godinu.
Snežana je u ispovesti za "Nedeljnik" izjavila da je iz novina saznala da je dovode u vezu sa tom nesrećom i da je tada bila u Dominikanskoj Republici.
- Iz novina sam saznala da mene dovode u vezu sa slučajem. Ja sam u tom trenutku bila u Dominikanskoj Republici. Pozvala sam Fondaciju i preko nje smo poslali saopštenje da nemam nikakve veze sa nesrećom. I tada počinje da se dešava ludilo. Mene je bio strah da se mom sinu nešto ne desi, jer on je bio u Beogradu, bojala sam se da ljudi ne misle da smo bliski establišmentu, iako to nikada nije bio slučaj. Onda me je policija pozvala i pitala da li mogu da dođu da vide moja kola. Rekla sam da mogu i oni su videli da je moj auto "mini-moris", a ne "kantrimen". Zahvalili su i izvinili se, mislila sam da je to sve - kaže ona.
Dalje je navela da je njena šnajderka bila dugogodišnja prijateljica roditelja stradalog Luke Jovanovića, pa su oni na taj način došli do njenog broja telefona.
- U to vreme udavala mi se kuma i išla sam kod šnajderke u Beogradu da ćerki i meni napravi haljine za venčanje. Ispostavilo se da je šnajderka kod koje sam išla bila dugogodišnja prijateljica roditelja Luke Jovanovića. Oni su se kod nje raspitivali kako sam se ja ponašala pre i posle njegove pogibije. Rekla im je da sam se normalno ponašala i da bi voleli da sa mnom popričaju pošto im mnoge stvari nisu bile jasne i više nikome ništa nisu verovali. Dala mi je njihov broj telefona i zamolila da im se javim - priča Snežana i navodi da je stupila u kontakt sa Lukinim roditeljima posle tri meseca dvoumljenja.
- Meni je bilo glupo da ih pozovem, ali mi je bilo glupo i da se ne javim. Dosta dugo sam se dvoumila šta da radim, to me je opterećivalo tri meseca. Tada sam prelomila da im se javim jer sam razmišljala kako bih se ja osećala da sam u njihovoj situaciji. Strašno je da se to bilo kome desi i rešila sam da idem. Došla sam mojim "minijem" i parkirala se ispred frizerskog salona njegove maćehe da bi i svojim očima videla da vozim "mini-moris" - objašnjava supruga Vlade Divca i dodaje zbog čega je rekla da je sanjala Luku.
- Lukin otac nije došao, maćeha mi je prenela da mu nešto nije bilo dobro. Rekla mi je da su im pokazivali dokumenta u kojima se vidi da ja komuniciram sa nekim političarima i da on navodno počinje da sumnja u priču da ja stojim iza toga, kao i da je možda neka druga igra u pitanju. To je, inače, bilo privatno izjavljivanje saučešća, nisam htela da idem praznih ruku, ali nisam znala kako da se pojavim u toj situaciji: da li da nosim cveće, ili piće, ili nešto treće. Onda sam odlučila da im kupim knjigu "Putovanje duše", računajući da može da im pomogne da pronađu neki smisao u tom teškom trenutku. I kao svi u takvim trenucima, kada želimo da nekoga utešimo, kažemo određene stvari.
- Rekla sam da sam sanjala Luku, ne pomišljajući u tom trenutku da mogu da budem osumnjičena i proganjana zato što nešto ili nekoga sanjam. Lukina maćeha mi je pričala da su sa njegovim ocem kontaktirali i neki policajci koji su, navodno, imali poverljive informacija, ali da mu niko nikada nije doneo nikakve dokaze da to ima veze sa mnom i da je počeo u sve da sumnja. Kontaktirao je sa nekom vidovitom ženom koja mu je rekla da iza svega stoji moćna plava žena. Još jednom da naglasim: nikada niko nije čak ni rekao da sam ja vozila sporna kola, da postoje svedoci i snimak sa telefona ljudi u tim kolima, da je dečko koji je vozio taj auto pobegao u Kinu i, da su ta kola i bila moja, a nisu, ja ne bih bila kriva za tu saobraćajnu nesreću jer ih nisam vozila. To nije bilo ubistvo s namerom, nego saobraćajna nesreća koja se završila tragičnom pogibijom jednog mladića - priča Divac.
Kaže da je jedina istina da su kola koja su učestvovala u nesreći nestala i da se ne zna čija su.
- Jedina istina u celoj priči je da su ta kola nestala, da ih kamera nije snimila i da se krije njihov vlasnik. Zašto i čija su stvarno ne znam, mogu samo da pretpostavim. Nekoliko dana posle moje posete roditeljima poginulog mladića izašli su njegov otac i maćeha i rekli da sam im sumnjiva jer sam sanjala njihovog sina i da ga ne bih sanjala da mi je savest čista. Tako da sam prvi nalet optužbi dobila po osnovu da su možda moja kola, a drugi da sam možda to ja jer sam sanjala, a i gatara je rekla da je plava žena. Najmoćnije od svega je što su tabloidi stavili moju sliku i moj "mini-moris", i nisam mogla da ih tužim jer nigde jasno nikada nisu rekli da to ima veze sa mnom. Samo toliko o tome koliko je lako manipulisati ljudima - priča Ana Divac.
Dodaje da joj je savest čista, da je svima oprostila i da želi da živi svoj život.
- Meni je savest čista, a svako će odgovarati za ono što je uradio na neki način. Ja sam odavno svima oprostila jer ne želim da ogorčena živim ovaj život. Nije bilo lako, ali sam uspela i ponosna sam na sebe zbog toga.
Na pitanje ko stoji iza cele ove priče odgovara scenom iz popularnog filma.
- To vam je kao u filmu "Kum", onaj koji je prvi izašao i rekao "nisam ja", verovatno je on - zaključuje ona.
Izvor: Hellomagazin.rs/Nedeljnik
Foto: ana_divac/Instagram