Od plusa ka minusu... Od nezaboravne post-apokaliptične šetnje Menhetnom do jeftinih horor scena... 28 dana prekasno!
Roman Ričarda Metisona “Ja sam legenda“ (I Am Legend), svojevrsni pionirski poduhvat u SF-horor literaturi i inspiracija mnogim autorima, više od 40 godina predstavlja izazov za filmske scenariste i reditelje. Apokaliptična priča o vampirima u koje se pretvaraju stanovnici Zemlje nakon epidemije virusa, najhrabrija je upravo u momentima kada istražuje psihologiju usamljenog čoveka u velikom gradu.
Metisonovo vešto preplitanje nauke i psihologije s klasičnom pričom o vampirima i apokalipsi, više puta je pretvarano u pokretne slike. Koliko su ovi filmovi ispali fer prema piscu, možda najbolje potvrđuje činjenica da se isključivo pominju kao (neuspešni) pokušaji ekranizacije književnog dela.
Slična sudbina se smeši i aktuelnom filmskom pogledu na usamljenički život vojnog naučnika Roberta Nevila u apokaliptično praznom Njujorku, koji se s prvim mrakom pretvara u zastrašujuće carstvo gladnih vampira. Naravno, ovi vampiri nisu produžena ruka grofa Drakule, već ljudi koje je virus sličan besnilu pretvorio u krvožedne zombi-vampire smanjenih mentalnih sposobnosti i neverovatne fizičke snage.
Ovo zvuči tako zanimljivo... I trejler besprekorno angažuje... Ali, ništa! U stvari, skoro ništa. Scenaristi Mark Protosevič i Akiva Goldsman za to “skoro” mogu da zahvale isključivo Vilu Smitu i magnetičnoj privlačnosti (pustog) Njujorka. Pažnja treperi samo prvih dvadeset minuta post-apokaliptične šetnje po Menhetnu koju neuzbudljive horor scene epidemiološkom brzinom poniru u bezdan proseka.
Robert Nevil i predivna ženka vučjaka, Sem, zaslužuju mnogo više! Barem još nekoliko upečatljivih scena poput “normalnog života” s lutkama u DVD-klubu… Još jedan zagrljajaj pravih prijatelja u kadi, dok napolju vreba opasnost… Samo kratak pogled na inteligentni stan na Vašington Skveru…
Reditelj Frensis Lorens na početku uspeva da stvori upečatljivu atmosferu. Dovoljno intrigantno, u okvirima komercijalnog, Lorens se bavi čovekom koga guši beznađe i usamljenost, koji više ne veruje ni u šta. Međutim, čim je pao mrak, reditelja je uhvatio virus zvani “28 dana kasnije” i odveo ga u sasvim pogrešnom smeru, u jeftina horor uzbuđenja kompjuterski animiranih zombija. Deni Bojl je rekao šta ima, a Frensis Lorens, i pored nezaboravnog uvoda, ostaje na nivou “dobrog pokušaja”.
O karijeri Vila Smita dovoljno je reći: Fresh Prince vrlo dobro zna šta radi! Filmom “Traganje za srećom” i uloženim trudom u “Ja sam legenda”, Smit je očigledno odlučio da u najskorije vreme ostvari obećanje koje u mladosti dao svom prvom agentu - da će biti najpopularniji holivudski glumac. Uh, ali nekada je bio Fresh Prince?! Cena pronalaženja ličnog puta do zvezda ili…
Vil i Sem jesu zvezde ovog filma, ali potpuno nezaboravna je i naučnica Ema Tomson dok vrlo samouvereno s malih ekrana poručuje da je pronašla lek protiv raka. Ili nije?!
Od blistavog plusa do prozaičnog minusa – putanja kojom se kreće film koji nikada neće postati legenda.
Katarina Milovanović