Uprkos pandemiji kovida-19, u Srbiji je snabdevanje lekovima bilo stabilno i hronični bolesnici uglavnom nisu imali probleme da dođu do neophodnih medikamenata. To potvrđuju i u udruženjima pacijenata, navodeći da su se problemi koji su se ponekad pojavljivali rešavali u hodu.
Prema rečima Save Pilipovića, predsednika Udruženja pacijenata Srbije, oni su zadovoljni jer je prošle godine u vreme vanrednog stanja usvojena nova lista inovativnih lekova. Pohvaljuju i to što je država nabavila vakcine protiv kovida-19, gripa i pneumokokne bolesti.
- Lekovi se redovno nabavljaju i pacijenti ih dobijaju sve vreme, uprkos pandemiji korone. Očekujemo da će uskoro biti objavljena nova lista lekova. Odlična je vest da je za ovu godinu odvojeno 5,8 milijarde dinara da se kupe ti lekovi do kraja godine. Nadam se da će to biti ostvareno i da taj novac neće da se preusmeri za nešto drugo. Imamo poverenje u RFZO. Ipak, mi nikad nećemo biti potpuno zadovoljni jer uvek težimo ka tome da stvari u ovoj oblasti idu brže i bolje i da što više pacijenata dobije moderne lekove odmah - naglasio je Pilipović.
Slično mišljenje ima i dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti, koja kaže da su povremeno beležene nestašice "rezohina" i "hidroksihlorokina", koji su se koristili i u lečenju obolelih od korone.
- Relativno se brzo taj problem stabilizovao. Jedan privatni apotekarski lanac nam je pomogao i brzo distribuirao te lekove po gradovima Srbije, a posebno je bio problematičan jug zemlje. Problematično je doći do 'metokstrektata' u injekcionoj formi, koji predstavlja zlatni standard u lečenju zapaljenskih reumatskih bolesti, jer ga domovi zdravlja ne nabavljaju u onolikoj meri u kojoj bi trebalo. Što se tiče biološke terapije, sve vreme je davana bez problema. Čak su neke ustanove na kućnu adresu dostavljale pacijentima terapiju - kaže dr Lapčević.
Kako ističe dr Pavle Marjanović, stručnjak za farmaceutsko tržište, tokom pandemije snabdevanje je bilo redovno za skoro sve lekove koji su registrovani u Srbiji. Kratkoročni problemi su nastajali kod lekova čija je potrošnja naglo porasla radi neizvesnosti u široj javnosti i specifičnih potreba tokom pandemije što je bio izazov u čitavoj industriji.
- Zahvaljujući dobroj saradnji s republičkim zdravstvenim fondom obezbeđeno je redovno snabdevanje tako što smo pratili lagere 'ugroženih' lekova i rokove isporuka svih proizvođača leka čija je potražnja naglo skočila i na taj način izbegli ozbiljnije poteškoće i poremećaje na tržištu. Ono što je važno za održivost proizvodnje i snabdevanja lekovima je redovnost plaćanja od strane države kao najvećeg kupca, koja nije bila dovedena u pitanje - kaže dr Marjanović.
On napominje da se farmaceutska industrija generalno pokazala kao stabilni partner državnog i zdravstvenog sistema. Uprkos svim logističkim izazovima koji su nastali na početku pandemije kovida-19, a koji su uzrokovali nagle promene u tražnji za pojedinim kategorijama lekova i poteškoće u transportu, velikih nestašica ključnih lekova zapravo i nije bilo.
- Pacijenti na hroničnim terapijama snabdeli su se na početku pandemije lekovima za nešto duži period nego što je uobičajeno. Uprkos tome, kako je snabdevanje tržišta lekovima stabilno bez obzira na kovid, naši pacijenti su u prilici da redovno mogu da dobiju svoju propisanu terapiju, čak i nakon početnog 'udara'. U nekim kategorijama lekova se, nakon početnog skoka, dogodio pad u potražnji, ali generalno gledano, kada se sve pogleda na godišnjem nivou, potražnja za većinom 'nekovid' lekova bila je slična prethodnim - kaže dr Marjanović.
Na pitanje da li se očekuje da će sada doći do nekih poremećaja na tržištu lekova, on odgovara da to ne očekuje, kao i da se stabilizuju i proizvodnja i tražnja.
- Manji zastoji su uvek mogući, ali verujem da je sada čitav zdravstveni sistem sposoban da brzo sanira posledice iznenadnih poremećaja, zajedničkim naporima proizvođača, distributera, zdravstvenih ustanova i državnih institucija. Treba napomenuti da su generički lekovi velika prilika za pacijente jer velikom broju pojedinaca pružaju priliku za visoko kvalitetne terapije. Kao i svuda u svetu, vodeće farmaceutske kompanije odmah nakon pojave nove inovativne terapije, rade paralelno na razvoju generičke zamene – leka koji ima isto dejstvo i način delovanja kao i originatorski lek te koji prolazi istu zakonsku proceduru kako bi mogao biti stavljen na tržište – kako bi odmah po prestanku patentne zaštite mogle da proizvode generički lek. Time se omogućava da širi krug pacijenata dobije neophodne i moderne terapije jer generički lekovi uprkos jednakom dejstvu imaju znatno manji udar na zdravstveni budžet i novčanike pacijenata - navodi dr Marjanović.
Budžetska sredstva koja se oslobode pojavom generičkih verzija originalnog leka lako se mogu iskoristiti za uvođenje inovativnih terapija, pa su tako na dobitku i pacijenti i zdravstveni sistem, zaključuje sagovornik.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com