Smrt šahovskog genija Bobija Fišera svet ne može ostaviti ravnodušnim, a Srbija ima posebnih razloga da ga se seća. Ne samo kao svetskog prvaka u šahu, već i kao čoveka koji je 1992. godine, odigravši meč na Svetom Stefanu, prekršio sankcije Ujedinjenih nacija prema Jugoslaviji i pristao da zbog toga, i mnogo čega drugog, posledice snosi do kraja života.
Važio je za izuzetno kontroverznu ličnost. Još u školskim danima profesori su ga opisivali kao teškog učenika. IQ 180, nepredviljivi mrgud koga su obožavali, zloupotrebljavali, progonili, uvažavali... a mnogi ga se i odrekli. Nikome nije ostao dužan.
Šah je naučio sa šest godina, iz uputstva u šahovskoj garnituri koju je njegova sestra kupila u prodavnici slatkiša u Bruklinu. U januaru 1958, sa 14 godina, Fišer je postao američki šampion.
Meč stoleća
Iako je u Americi smatran čudom od deteta, postao je slavan u svetskim šahovskim razmerama tek nakon pobede nad Rusom Borisom Spaskim, 1972. godine. Bilo je to vreme hladnog rata i velike suprotstavljenosti između SAD i Rusije. Rusija je važila za šahovsku velesilu i za SAD je pobeda jednog Amerikanca bila nacionalni podvig koji je prevazišao granice sporta.
Fišer je unapredio šah, napisao o njemu mnoge knjige, ali je bio poznat kao zahtevan i tvrdoglav igrač koji je postavljao brojne uslove za održavanje meča. Ta tvrdoglavost manifestovala se i u pripremi meča sa Spaskim. Od mogućih mesta, Fišer je preferirao Jugoslaviju, dok je Spaski želeo Island. Bilo je pokušaja da se spor reši tako što bi se meč igrao na obe lokacije, ali je taj aranžman propao. U jednom trenutku Fišer je izjavio da neće igrati. Na njegovu primedbu da je nagradni fond neadekvatan, londonski finansijer Džim Slejter dao je dodatnih 125.000 dolara, čime je nagrada povećana na 250.000 dolara. Henri Kisindžer je tada telefonirao Fišeru, apelujući na njegov patriotizam i moleći ga da igra. Koji god razlog bio, Fišer je pristao.
Meč je održan u Rejkjaviku, od jula do septembra 1972. godine. Fišer je izgubio prve dve partije. Prvu zbog grubog previda, a drugu kontumacijom, jer nije hteo da igra partiju. Izgledalo je da će izgubiti čitav meč kontumacijom, dok Spaski nije iznenada prihvatio Fišerov zahtev da se sledeća partija odigra u sporednoj sobi, bez kamera. Posle tog kontroveznog događaja, Fišer je od sledećih 19 partija dobio sedam, izgubivši samo jednu, uz 11 remija. Konačni rezultat bio je 12½ : 8½ za Fišera.
Odrekao se titule
Titule svetskog prvaka odrekao se uoči meča sa svetskim prvakom Anatolijem Karpovom, nakon što je odbio da igra po pravilima svetske šahovske organizacije FIDE. Fišer je, naime, predložio nova pravila, po kojima je on trebalo da dobije samo devet partija kao bi zadržao titulu, dok bi Karpov morao da pobedi sa 10:8. Pošto mu FIDE nije dala prednost koju prethodni šampioni nisu imali, vratio je titulu, putem telegrama poslatog predsedniku organizacije, juna 1974. godine. Naglasio je da se odriče titule šampiona u organizaciji FIDE, a ovaj detalj kasnije će se manifestovati prilikom ponovnog meča sa Spaskim 1992, kada je tvrdio da je i dalje svetski šampion.
Bez obzira na sve, uskoro posle sukoba s FIDE, Fišer je nestao i nije igrao takmičarski šah gotovo 20 godina. Niko nije pouzdano znao gde se nalazi, jer je često menjao mesta boravka.
Revanš
Posle 20 godina nepojavljivanja u javnosti, izašao je iz izolacije da bi izazvao Spaskog, koji je tada bio na 100. mestu rejting liste. Meč je održan 1992. godine na Svetom Stefanu, uz posredovanje Jezdimira Vasiljevića, uprkos oštrom embargu UN, koji je uključivao i zabranu održavanja sportskih takmičenja u tadašnjoj SR Jugoslaviji.
Poreska uprava SAD obavestila je Fišera, pre meča, da je njegovo učešće protiv zakona, a posle meča izdala je poternicu za njim, sa zaprećenom kaznom zatvora u trajanju od 10 godina. Bobi Fišer je dobio meč s 10 pobeda i 5 poraza, uz 15 remija. Od 1992. više nije igrao takmičarski šah, a posle meča sa Spaskim više se i nije vraćao u SAD.
Jedno vreme živeo je u Japanu, ali mu je prećeno deportacijom u SAD. Tražeći način da to izbegne, početkom januara 2005. napisao je pismo vladi Islanda, zahtevajući da dobije islandsko državljanstvo. Islandski parlament je jednoglasno odlučio da slavnom šahisti dodeli puno državljanstvo iz humanih razloga, jer su smatrali da su ga američka i japanska vlada nepravično proganjale.
U Rejkjavik je doputovao mirno, izbegavajući glavni međunarodni aerodrom. Ipak, mnogo sveta okupilo se da dočeka svog novog Islanđanina. Tu ga je kasnije posetio i Boris Spaski, pokušavajući da ga vrati za šahovski sto. Međutim, nakon Fišerovih opaski da šah namerava da igra samo sa dostojnim protivnikom, Spaski je rekao da više nema nameru da igra protiv Fišera.
Jevrejin antisemita???
Ovog Amerikanaca po rođenju, čija je majka (a pretpostavlja se i otac) bila Jevrejka, svet će zapamtiti i po antisemitskim izjavama i opsednutosti idejom da je bio žrtva neke "jevrejske zavere". S druge strane, smatra se da je Fišer nekoliko godina živeo u Budimpešti, gde se družio sa šahovskom porodicom sestara Polgar, koja je jevrejskog porekla, i da ih je trenirao. Svetski šampion Anatolij Karpov i Polgarove tvrdili su da postoje dve strane Bobija Fišera.
U mnogim izjavama vrlo se pogrdno izražavao o američkom predsedniku. Između ostalog, ostaće upamćena i njegova izjava povodom terorističkog napada na Ameriku, 11. septembra. U jednoj emisiji je izjavio:
- To je divna vest, aplaudiram tom činu. Sjedinjene Države i Izrael masakrirali su Palestince mnogo godina... Sada im se sve vraća.
Zbog ovih izjava Američka šahovska federacija je 2003. isključila Fišera iz članstva, iako je ostalo nejasno da li je on išta znao o detaljima napada, jer je tu izjavu dao istog dana, 11. septembra.
U jednom intervju Bobi Fišer je izjavio:
- Ako je iko pokušavao da živi po slovu zakona... to sam bio ja. Iskreno sam pokušavao da budem pokoran. Što sam više pokušavao, sve više sam ludeo...
Jasminka Kocijan