Aktuelni intenzitet sadnje novih šuma toliko je mali da, ukoliko se taj tempo nastavi, zacrtani cilj od 41 odsto teritorije Srbije pod šumom dostići ćemo tek za 1.500 godina.
Gotovo 100 miliona dinara pokrajinska vlast dodelila je ove nedelje učesnicima na konkursu za pošumljavanje novih površina, a iz budžeta za šume u iste svrhe izdvojeno je još 50 miliona dinara. Toliko novca potrošiće se i za popravljanje oštećenih šuma.
- Na taj način će 150 hektara degradiranih šuma biti potpuno obnovljeno - kazao je pokrajinski sekretar za šumarstvo Ivan Božić.
Da li je to dovoljno? Ni blizu. Ova autonomna pokrajina po tom pitanju najsiromašnija je regija u čitavoj Evropi jer pod šumama je nešto manje od sedam procenata ukupne površine, a čak 14 opština nema nijedan odsto šumovite teritorije. Zacrtani cilj je 14 procenata Vojvodine pod šumom, odnosno još oko 150.000 hektara zemljišta. Međutim, trenutni intenzitet pošumljavanja toliko je mali da bi nam za dostizanje tog cilja trebalo nekoliko vekova. Primera radi, od 2014. do 2017. godine pošumljeno je tek 509 hektara.
Dok kreatori ekološke politike sve više govore o podizanju novih šuma, izveštaj Državne revizorske institucije pokazuje da je situacija u praksi obratna: u Srbiji je od 2015. do 2019. zabeležen pad u osnivanju novih šuma za oko 40 odsto. Preciznije – dok je 2015. zasađeno 992 hektara, četiri godine kasnije pošumljeno je tek 614 hektara.
Inače, Srbiji fali nešto više od 900.000 hektara šume kako bi dostigla 41 procenat, koliko je prema Zakonu o prostornom planu neophodno za optimalnu šumovitost. Iako je kao rok navedena 2050, ovim tempom pošumljavanja planirano će se dostići za 1.500 godina.
Koji su razlozi doveli do pada, kao i na druga pitanja s tim u vezi, u Ministarstvu poljoprivrede nemaju odgovor. Prema izveštaju DRI, republički Budžetski fond za šume od 2017. do 2019. izdvajao je po 750 miliona dinara za unapređenje stanja šuma, a od te svote za sadnju iskorišćeno je 76 miliona dinara. Tačnije, 11 odsto ukupnog iznosa.
Dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić više puta je upozoravao da za ovaj poduhvat treba izdvojiti više novca, kao i da je "aktuelni intenzitet pošumljavanja neprihvatljivo mali".
- Sve što se do sada izdvajalo i sadilo nedovoljno je. Za željene rezultate potrebno nam je 60 miliona evra i da se godišnje podiže 30.000 hektara nove šume - kaže prof. dr Ristić i dodaje da je jedan od ključnih neprijatelja nekontrolisana urbanizacija.
Sagovornik pohvale upućuje šumarima: godišnji prirast šuma iznosi pet miliona kubika.
Izveštaj DRI primećuje i da s padom pošumljavanja istovremeno raste planska seča šuma, da je loša komunikacija s lokalnim samoupravama budući da je u periodu revizije samo osam odsto njih dostavilo Upravi za šume izveštaj o trošenju sredstava. Uz sve ovo, još uvek nisu doneta planska dokumenta ni akcioni planovi za razvoj šumarstva, niti je izrađen jedinstven informacioni sistem kako bi se pratilo stanje šumarskog fonda. Kada bi ovaj sistem mogao da zaživi, još jedno je od pitanja na koje nadležni u Ministarstvu poljoprivrede nisu dali odgovor.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com