Stranim investitorima je primaran interes dobit, a ne stabilno i efikasno tržište.
Na srpskom tržištu kapitala 2007. godine počeli su da rade domaći investicioni fondovi, prvi put posle Drugog svetskog rata. Iako je tržište kapitala praktično zaživelo posle 2000, čekalo se više od pet godina da se omogući rad domaćim investicionim fondovima, koji po pravilu predstavljaju najveće i najsigurnije investitore na tržištu kapitala. Na ovoj činjenici profitirali su uglavnom kupci domaćih kompanija, bez preterane konkurencije na strani tražnje, izuzev lokalnih "preduzetnika".
Država je napravila formalni previd, pa je najveći deo kompanija naterala da izađe na berzu u formi otvorenih akcionarskih društava, na kojoj su vedrili i oblačili lokalni investitori, u shemi nedorečenih propisa i neprincipijelnog ponašanja, naročito regulatornih organa. Tako da smo imali prinudno razuđeno i neefikasno akcionarstvo i privid razvijenog tržišta kapitala i time velikih očekivanja investitora. No, 2007. je pokazala da je sprsko tržište evoluiralo i da je poprimilo obrise savremenog tržišta. Prvi put smo osetili da je pravilo da politička nestabilnost utiče razorno na tržište. Iako, u suštini, bilo koje političko rešenje kosovskog pitanja na kraći rok neće negativno uticati na srpsku ekonomiju, investitori, pogotovu strani, u izobilju investicionih alternativa, neće jurišati na tržište države kojoj se ne znaju granice. Domaće tržište je u takvim okolnostima do sada u najvećoj meri bilo pod velikim uticajem stranih investitora, kojima je primaran interes dobit, a ne stabilno i efikasno tržište.
Prošla godina je vreme napretka srpskog tržišta, početkom rada fondova i najavom države da će podržati i aktivno učestvovati u razvoju tržišta podelom akcija građanstvu. Time ne samo da ćemo dobiti na povećanom volumenu, već i na kvalitetu ponude, kao i na stabilnijoj i većoj lokalnoj tražnji. Investicioni fondovi su u takvim okolnostima dobili na značaju, jer imaju bolji rezultat nego indeksi Beogradske berze i konkretno su pokazali investitorima šta mogu do očekuju od njih.Skeptični investitori videli su šta znači likvidnost fondova i garancija otkupa uloženih sredstava, čak i u uslovima povećanog obima povlačenja sredstava iz fondova, u novembru i decembru. Na kraju, može se slobodno reći da su investicioni fondovi 2007. položili svoj prvi veliki test. Ukoliko se nivo sistemskog rizika ne poveća, investicione fondove i investitore očekuje berićetno vreme i, zašto to otvoreno ne reći, potencijalni scenario Hrvatske, koja danas ima više od 100 fondova i preko četiri milijarde evra imovine u njima.
("Pregled")