Nekada grandiozna železnička stanica u Kanfranku bila je poznata kao Titanik na planini, ali je propala zahvaljujući požaru, oštećenju pruga i ratu. Monumentalna i zlosrećna građevina dobiće novi život kao hotel sa pet zvezdica, 51 godinu nakon zatvaranja međunarodne železničke veze preko Pirineja.
Priča o Kanfranku, selu na 1.000 i nešto metara nadmorske visine na francusko-španskoj granici, priča je o prevelikim ambicijama i neuspehu, o nesposobnosti i korupciji, spletkama, švercu i lošoj sreći kroz nekoliko vekova, piše "Gardijan".
- Španija je želela da pokaže da je sposobna da izgradi nešto u razmerama "železničke katedrale u Evropi" - kaže Alfonso Marko, autor knjige "El Canfranc, historia de un tren de leyenda" (Kanfrank, priča o legendarnom vozu).
- Do trenutka kada je izgrađeno kompletno, zdanje je već pripadalo, i konceptualno i tehnički, 19. veku - rekao je Marko.
Problem je bio u tome što je stanica osmišljena 1853. godine, ali je završena tek duboko u 20. veku – 1928. godine.
Alfonso, koji je treća generacija železničara u porodici Marko, rođen je na stanici u Kanfranku, gde je otac radio i imao konake.
Na ceremoniji otvaranja železničke linije, španski kralj Alfonso Osmi ponosno je rekao: "Pirineji više ne postoje". Međutim, planine su bile samo jedna od prepreka uspehu.
Oko stanice je ispredeno mnogo mitova i legendi, poput one koja je promenila tok Drugog svetskog rata.
Ipak to nije uspela, ali je sigurno odigrala neku ulogu. Nakon što su nacisti okupirali Francusku, španski Frankov režim koristio je Kanfrank za razmenu volframa, ključnog u proizvodnji rezervoara naročito važnih za čuvanje nacističkog zlata. Samo jedna isporuka volframa težila je 86 tona.
Franko je želeo da održi dobre odnose sa Britanijom i SAD, ali nije nameravao da odbije mogućnost unosne trgovine sa nacističkom Nemačkom.
- Kao međunarodni prelaz, Kanfrank je bio diskretniji i daleko manje vidljiv od ostalih - kaže Marko.
Istinite priče i mitovi o stanici u Kanfranku
Stanicu su koristili špijuni svih strana, a veruje se da su brojni Jevreji takođe izbegli progon u Višijevskog režima u Francuskoj upravo preko Kanfranka.
- U svim ovim pričama postoji zrno istine, ali većina ih je čisto preterivanje. Na primer, tačno je da su ga Jevreji koristili kao prelaz, ali ne masovno - objašnjava Marko.
- Iako su Nemci tokom Drugog svetskog rata upravljali carinskim prelazom na francuskoj strani, nikada nisu okupirali Kanfrank. Priče o svastiki koja leti sa bandere na stanici su lažne.
Marko negoduje zbog dovođenja u vezu sa Titanikom, iako prihvata da se, poput broda, Kanfrank može smatrati metaforom neuspelih ambicija i priznaje da je u njemu bilo brojnih pehova.
U stvari, stanica je imala malo čega osim pehova. Tek otvorena suočila se sa posledicama svetske finansijske krize 1929. godine. Dve godine kasnije teško je oštećena u požaru.
Potom je, 1936. godine, počeo Španski građanski rat, a otaman kad se završio izbio je Drugi svetski rat. Kada su sukobi okončani, Španija je zbog Franka suočena sa izolacijom i međunarodni železnički saobraćaj obnovljen je tek 1950-ih godina.
Na francuskoj strani kolosek je bio drugačije širine u odnosu na špansku, pa su putnici i prtljag morali da se prebace iz jednog voza u drugi, što je dodatno produžavalo ionako dugo vreme putovanja.
(Naizgled) krah i kraj
Linija nikada nije bila isplativa. Tokom 1970. godine, iskakanje voza iz šina oštetilo je most, što je iskorišćeno kao izgovor da se stanica ukine.
Stanična zgrada sa 365 prozora i 200 metara duga platforma propale su i postale ono što Marko opisuje kao "nehotični železnički mauzolej ogromnih sentimentalnih vrednosti... deo istorije koji se ne može zanemariti i koji zaslužuje da se za njega zna i da se vrednuje kao baština".
Danas je stanica u upotrebi, ali je promet skroman i samo je deo domaćeg saobraćaja.
Nova nada
Hotel sa 104 sobe dizajnirali su arhitekte Hoakin Magrazo i Fernando Used u saradnji sa regionalnom vladom Aragona i lancem hotela "Barcelo". Budžet iznosi 27 miliona evra, od čega vlada Aragona ulaže 12 miliona evra za popravak pruge i razvoj okoline.
Fasada stanice biće sačuvana, ali se iza postojeće gradi potpuno nova stanica u koju se ulazi kroz hotelsko predvorje. Kompleks će obuhvatati konferencijski centar sa 200 mesta, železnički muzej, prodavnice i utočište za hodočasnike.
Investitori se nadaju da će hotel oživeti selo kada radovi budu završeni krajem sledeće godine, ali Alfonso Marko veruje da će morati da prođe još neko vreme pre nego što će biti uvedena redovna linija do francuskog gradića Po.
Takođe, Francuska i Španija su se 2020. godine dogovorile da pokrenu radove na vraćanju u upotrebu 7,8 kilometara tunela koji povezuje dve zemlje.
Uz podršku EU postoji mogućnost da će pomenuta linija i stanica u Kanfranku biti u potpunosti operativne do 2026. godine.
- U međuvremenu je stanica postala mesto hodočašća za ljude zainteresovane za industrijsko nasleđe - kaže Marko, koji preporučuje putovanje vozom od Saragose do Kanfranka zbog spektakularnog krajolika Pirineja.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pixabay.com