Radionica za inspekciju i upravu u oblasti zaštite životne sredine u okviru projekta „Unapređenje kapaciteta javnih službi u oblasti upravljanja otpadom u prekograničnom regionu“, koji se realizuje u okviru drugog poziva Intereg – IPA programa prekogranične saradnje Srbija-Bosna i Hercegovina održana je danas u hotelu „Srem“ u Sremskoj Mitrovici.
Vodeći partner na projektu je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, a partneri su: Ministarstvo za prostorno planiranje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske iz Banja Luke, Republička uprava za inspekcijske poslove, Inspektorat Republike Srpske iz Banja Luke i Javna naučnoistraživačka ustanova institut za zaštitu i ekologiju Republike Srpske iz Banja Luke.
Cilj radionice je podizanje kapaciteta inspekcije i organa uprave u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Na radionici je prezentovan zakonodavni okvir i postupanje inspekcije za zaštitu životne sredine u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.
Pavle Rajkov, v.d. pomoćnika Pokrajinskog sekretara u Sektoru za inspekcijske poslove u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine otvorio je radionicu izjavivši:
“Okupili smo se da na pravom mestu čujemo sve probleme, i naše i kolega iz Republike Srpske i nadam se da ćemo s većim iskustvom izaći odavde i da ćemo uspešno razmeniti iskustva za rešavanje ovih problema i u našim gradovima i u gradovima naših partnera”.
Predrag Ilić, direktor Instituta za zaštitu i ekologiju Republike Srpske naveo je prilikom obraćanja medijima da pomenuti projekat donosi značajan benefit za obe zemlje.
“Najveći benefit za institut a i Republiku Srpsku je formiranje prve nacionalne laboratorije za upravljanje otpadom i otpadnim vodama. Do sada nije postajala laboratorija koja vrši analize otpada i sakupljanje otpada. Pored formiranja laboratorije formiraće se i baza podataka zagađivača na ovom prostoru. Biće omogućena i razmena podataka između pograničnih regiona tako da ćemo imati jasan uvid koji zagađivači zagađuju to područje”, rekao je Ilić.
Inspektor Republičke uprave za inspekcijske poslove pri Inspektoratu Republike Srpske, Dragan Nikolić naveo je na otvaranju da je pomenuti projekat ima više satisfakcija.
“Prvo što projekat finansira Evropska komisija odnosno Evropska unija radi izjednačavanja ekonomija, politika i standarda Jugoistočne Evrope u ovom slučaju između Srbije i Republike Srpske odnosno Bosne i Hercegovine. Zatim, što su uključene institucije koje će jačati svoje tehničke kapacitete. I na kraju ne manje bitna je razmena iskustava i dobrih praksi koje imamo prilike da ovde ispratimo”, istakao je Nikolić.
Koordinatorka projekta i savetnica za čistiju proizvodnju i održivi razvoj u u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine Tatjana Đurić navela je da je opšti cilj projekta poboljšanje održivog planiranja zaštite životne sredine i promocija biodiverziteta poboljšanjem javne službe u vezi sa čvrstim otpadom i upravljanjem otpadnim vodama.
“Tokom ove radionice kako bi se ispunio cilj neophodno je realizovati glavne aktivnosti, kao što su objavljivanje preporuke za reviziju inspekcijskih procedura u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, stručni seminar, kupovina nove opreme, praktična obuka za ekološke inspektore i potpisivanje protokola o saradnji”, istakla je Đurić.
Načelnik Odeljenju za kontrolu industrijskih objekata Sektora za inspekcijske poslove u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine Milka Stojanović govorila je o inspekcijskom nadzoru, sadržini, vrsti, oblicima i postupku inspekcijskog nadzora. Navela je da postoje 5 vrsta inspekcijskog nadzora: redovan, vanredan, mešoviti, kontrolni i dopunski. Dodala je da nadzirani subjekat ima pravo da između ostalog učestvuje u izvođenju dokaza, iznosi činjenice; predlaže dokaze i iznosi pravne tvrdnje; upozori na tajnost informacija; zahteva naknadu štete.
Samostalni savetnik za inspekcijske poslove u Odeljenju za kontrolu industrijskih objekata u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine Snežana Dumančić izjavila je da je neophodna dopuna Zakonske regulative u pojedinim segmentima i češći zajednički nadzori sa drugim inspekcijskim službama.
“Neophodno je omogućiti uslove da inspekcija može da obezbedi uzorak otpadne vode na ispustu u momentu vanrednog inspekcijskog nadzora ,po prijavi, odnosno kad se posumnja da je došlo do prekoračenja GVE u vode radi analize i provere stepena zagađenosti voda”, istakla je Dumančić.
Savetnik za inspekcijske poslove u Odeljenju za kontrolu industrijskih objekata Ljiljana Bajević navela je da neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema sa aspekta zaštite životne sredine Srbije.
“U cilju rešavanja navedenog problema, sa aspekta inspekcije, neophodno je između ostalog povećati broja inspektora u Sektoru za inspekcijske poslove, Odeljenju za kontrolu industrijskih objekata, unapređenje saradnje sa pravosudnim organima, kao i revizija zakonske regulative u oblasti upravljanja otpadom”, zaključila je Bajević.
Načelnik unutrašnje kontrole Republičke uprave za inspekcijske poslove, Inspektorat Republike Srpske Petar Ernaut predstavio je zakonodavni okvir inspekcije za zaštitu životne sredine u Republici Srpskoj. Tokom izlaganja je istakao da je osnovni metod utvrđivanja činjeničnog stanja u postupku inspekcijskog nadzora zapisnik o izvršenom inspekcijskom pregledu.
Inspektor Republičke uprave za inspekcijske poslove u Inspektoratu Republike Srpske Dragan Nikolić govorio je o inspekcijskom nadzoru i postupanju ekološke inspekcije u Republici Srpskoj sa primerima iz prakse. Naveo je da je misija ekološke inspekcije u Republici Srpskoj da pomaže subjektima kontrole da primenjuje propise preduzimanjem preventivnih i korektivnih mera i obezbeđuje primenu propisa koji se namerno i tendenciozno krše energičnim preduzimanjem represivnih mera.
Projekat je počeo sa realizacijom 05. aprila 2021. godine i trajaće 18 meseci, do 04. oktobra 2022. godine. Ukupni budžet projekta iznosi 516.938,13 EUR-a, a kofinansiranje EU (IPA) fonda iznosi 84,99 % ili maksimalno 439.345,71 EUR. Glavni cilj projekta je poboljšanje održivog planiranja zaštite životne sredine unapređivanjem javne službe (administracija, sistem inspekcije i nadzora) u vezi sa čvrstim otpadom i upravljanjem otpadnim vodama.
O programu Interreg-IPA CBC Srbija-Bosna i Hercegovina
Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II) osnovan je u skladu sa Regulativom Saveta Evropske unije broj 231/2014 na dan 11. marta 2014 i predstavlja nastavak jedinstvenog IPA fonda Evropske unije za predpristupnu pomoć.
EU, uz pomoć ovog instrumenta, nastavlja da daje pravni okvir za obezbeđivanje finansijske pomoći zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u nastojanju da podstakne političke, ekonomske i institucionalne reforme sa krajnjim ciljem punopravnog članstva u Evropskoj uniji.
Prekogranični program Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sprovodi se kao deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) i kao takav je rezultat zajedničkog planiranja vladajućih struktura i ostalih zainteresiranih strana dvaju država. IPA II podržava prekograničnu sardnju s ciljem promovisanja dobrosusedskih odnosa i društveno-ekonomskog razvoja te podsticanja evropskih integracija.
Program analizira društveno-ekonomsku situaciju pograničnog područja, te postavlja zajedničke strategije za rešavanje identifikovanih problema kroz određivanje zajedničkih razvojnih tematskih prioriteta. Program je baziran na detaljnoj analizi izazova i specifičnosti programskog područja.
Ukupno sufinansiranje Evropske unije za Program prekogranične saradnje između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine za period 2014-2020 iznosi 14,000,000 EUR dok sufinansiranje koje se očekuje od korisnika iznosi minimalno 2,223,529.41 EUR.