Košarkašica Anom Dabović nedavno je sa dečkom Ilijom Musturom proslavila dvogodišnjicu ljubavne veze.
Sportski par za nedeljnik "Hello!" progovorio je o svojoj romansi.
Ilija: Rođen sam u Parizu, gde sam živeo do šeste godine, kada se moja porodica preselila u Đenoviće, odakle mi je otac, a majka je od rođenja do preseljenja u Crnu Goru živela u Francuskoj. U 18. godini otišao sam u "Monpelje", gde igram već devet sezona. I roditelji se čude kad pomenemo koliko je prošlo od mojih prvih dana u tom klubu i gradu.
Ana: U Monpeljeu je čekao mene. Moja mama kaže da se od sudbine ne može pobeći, a ova naša priča upravo to pokazuje. Pre dve godine imala sam veoma napornu sezonu na relaciji Amerika–Evropa, bilo je i povreda, pa sam odlučila da napravim pauzu. Međutim, posle nekoliko ponuda, u februaru me je pozvao klub iz Monpeljea.
Na pitanje da li su se jedno drugome svideli na prvi pogled, Ana je svojevremeno odgovorila: "Ne znam šta bi Ilija rekao, ali on se meni odmah dopao". Na to Ilija kaže:
Ilija: Čim smo se upoznali, imao sam utisak da se znamo celog života. Sećam se, kada sam došao da joj dam kartu za moju utakmicu, mislio sam da ću se zadržati desetak minuta, a ostao sam duže od tri sata. Krenuo sam samo zato što sam morao na trening.
Verovatno dobrom funkcionisanju doprinosi i to što, budući da potičete iz iste sredine, imate sličan mentalitet.
Ana: Imamo iste poglede na budućnost, a obožavam i to što je Ilija s mora, kao ja. Naši mentaliteti su se potpuno poklopili. Sve to je došlo do izražaja prošle godine, tokom karantina.
Ilija: Za ta tri meseca ni minut se nismo razdvajali. Zajedno smo išli čak i u prodavnicu, jer je to bilo jedino vreme kad smo mogli da se prošetamo. Nama je u takvim uslovima bilo toliko zanimljivo da su nam dani bili kratki. Eto, nikada nisam kuvao, a onda smo zajedno počeli i naučili.
Ana: Poštenije je reći - naučio. U karantinu smo počeli i da igramo "jamb", a budući da smo dotle znali samo da se bacaju kockice, Tamara Radočaj nam je "držala predavanja" preko telefona. Bukvalno nam je slala tutorijale. Sada svakog dana posle treninga igramo "jamb", a imamo i svesku u koju upisujemo rezultate.
Imate li još neke rituale?
Ana: Čim se probudi, Ilija pušta muziku, sledi zajednički doručak, a onda svako ide na svoj trening.
Da li ste i pecanje zajedno zavoleli?
Ilija: Ja "ribam" od detinjstva, a Ana od prošle godine.
Ana: Postali smo ozbiljni ribari. Baš uživamo u Herceg Novom. Ovog leta bila sam samo šest dana, ali lepo Ilija kaže: "Biće vremena, Ana, celog života".
Gde sebe vidite u budućnosti?
Ilija: Oboje smo potpisali dvogodišnje ugovore sa klubovima iz Monpeljea, a kad se karijere završe, vratićemo se u Đenoviće. Imamo kućicu, dvorište...
Ana: Da kucnem u drvo, sve o čemu smo protekle dve godine govorili u stilu "bilo bi lepo da se desi", ostvarilo nam se.
Zvučite kao "par iz reklama".
Ana: U prethodnim vezema smo se više inatili, a manje razgovarali. Ilija nije razgovarao, već bi nezadovoljstvo pokazivao ćutanjem. Srećom, oboje smo na vreme naučili da to ne vodi ničemu. Događalo se, naravno i sada se ponekad desi, da se u nečemu ne složimo, ali takve situacije rešavamo sve bolje i brže. Posle svake se više zbližimo.
Ilija: To nikada nisu pravi problemi, već sitnice.
Ana: Pošto su sitnice obično put ka tim pravim problemima, odmah ih rešavamo.
Da li je tačno da su obe porodice oduševljene vašim ljubavnim izborom?
Ilija: Moji obožavaju Anu, baka posebno.
Ana: Zaista smo se divno zbližili. Bože, kad ovako pričam o nama, sve se bojim da ne ureknem, pa moram stalno da kucam u drvo. Ilijina i moja mama postale su drugarice, a ranije se nisu poznavale. Često čujem: "idem s Draganom na sladoled" ili njemu mama kaže: "Treba da se vidim s Nevenkom". Kod njegovih se osećam vrlo prijatno, a i moji Iliju baš vole.
Izvor: Hellomagazin.rs
Foto: musturix/Instagram