Jaz u zaradama između žena i muškaraca u Srbiji iznosi 8,8 odsto u korist pripadnika jačeg pola, što znači da bi žena morala da radi 35 dana više da bi zaradila istu godišnju platu kao muškarac s istim karakteristikama na tržištu rada. Iako podaci iz najnovije publikacije Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom "Žene i muškarci u Srbiji 2020" govore da žene čine obrazovaniji deo populacije (čak 60 odsto diplomiranih studenata u akademskoj 2019/2020. godini su žene), brojke govore da svega 971.000 žena i čak 1.333.000 muškaraca ima posao. Kada je reč o zaposlenosti, najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u uzrastu od 55 do 64 godine – podaci govore da svega 40 odsto žena i čak 61 procenat muškaraca te starosne dobi ima radnu knjižicu. Na to upozoravaju i podaci Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, koji pokazuju da je stopa zaposlenosti žena starijih od 45 godina u Srbiji skoro najniža u Evropi. Skoro pola miliona žena starijih od 45 godina nema posao, niti bilo kakve prihode za život, a samo Grčka i Malta imaju manji broj zaposlenih žena te uzrasne kategorije.
Paradoksalno je da su plate žena niže čak i u profesijama u kojima one čine većinsku radnu snagu – iako podaci Ministarstva zdravlja govore da od 130.000 zaposlenih u zdravstvu, čak 100.000 čine žene, a brojke Ministarstva rada svedoče da žene čine čak 95 odsto zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, cifre iz publikacije "Žene i muškarci u Srbiji 2020" svedoče da žene zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti primaju 85 odsto plate muškarca. Bez obzira na činjenicu da žene čine 75 odsto zaposlenih u prosveti, plate učiteljica, nastavnica i profesorki su 13 odsto niže od plate njihovih kolega. I dame zaposlene u državnoj administraciji dobijaju svega 84 odsto plate muških kolega, žene u trgovini imaju 13 odsto manje plate u odnosu na muškarce, zarade žena u prerađivačkoj industriji su deset odsto manje u odnosu na muškarce, a čak su i umetnice plaćene sedam odsto manje nego umetnici. Očekivano, najveći jaz u zaradama je u finansijskom i sektoru osiguranja, u kojima žene imaju čak 21 odsto niže plate u odnosu na svoje kolege. O rodnoj neravnopravnosti ilustrativno svedoči i podatak da se svega trećina žena nalazi na mestu rukovodioca, direktora i zakonodavca. I kada odu u penziju, žene se nalaze u nepovoljnijem položaju jer su njihove starosne i invalidske penzije manje od muških. Izuzetak od ovog pravila čine korisnice porodičnih penzija, koje dobijaju primanja svog pokojnog supruga.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj nedavno je objavila podatak da jaz u zaradama između žena i muškaraca u zemljama članicama OECD-a iznosi 13 odsto u korist jačeg pola. Na vrhu zemalja s najmanjom razlikom u zaradama nalaze se Luksemburg, Belgija, Danska i Norveška i Mađarska, a od svih zemalja bivše Jugoslavije najbolje je plasirana Slovenija, u kojoj je platni jaz 5 odsto u korist muškaraca. Najveći platni jaz zabeležen je u Koreji, u kojoj su plate žena za trećinu manje od plata muškaraca, a dosta razloga za nezadovoljstvo imaju i žene u Japanu, Izraelu i Letoniji, jer je njihova zarada za četvrtinu niže od plata muškaraca. Procene Svetskog ekonomskog foruma još su pesimističnije: oni ocenjuju da će biti potrebno 118 godina da se na globalnom nivou izjednače plate žena i muškaraca.
Istraživanje Klaudije Goldin, profesorke ekonomije na Univerzitetu Harvard, pokazalo je da cena rada u nekoj profesiji pada kada žene postanu većinska radna snaga u njoj. To se desilo sa zanimanjem dizajnera – kada su pripadnice lepšeg pola "preplavile" ovu profesiju, posao dizajnera postao je plaćen 34 odsto manje. Biolozima je plata pala za 18 procenata kada su u laboratorije masovnije ušle naučnice, a zarada domara smanjena je za petinu kada su i žene postale kućepazitelji. Jaz u zaradama postoji i u okviru iste profesije – primera radi, lekarka zarađuje 71 procenat plate muškog lekara, a žena advokat 82 odsto plate svog kolege. Studija Univerziteta u Indijani, sprovedena na uzorku od 1.080 novinara, pokazala je da žene godišnje zarađuju 5.000 dolara manje nego muškarci. Naime, prosečna godišnja plata novinarki u Americi iznosi 44.342 dolara i čini 83 odsto plate muških novinara.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com