Bilo da ste danas prvi put otišli na posao ili ste to učinili koji dan ranije, ili vas taj čin tek čeka – uglavnom je isto. Vraćanje na posao, nakon odmora, mnogima teško pada.
Psihijatar Nevena Čalovski Hercog kaže da su prvi dani posla posle odmora kod većine ljudi ispunjeni osećajem da se nisu dovoljno odmorili i da bi radije ostali na godišnjem nego se suočili sa obavezama.
Ljudi se često žale da se osećaju nemoćnim da utiču na svoj život i da u poslu nađu zadovoljstvo. Kada pođu na odmor, mnogi ljudi, često iracionalno, misle da će kada se vrate sve biti kao u bajci.
- Suočavanje sa realnošću koja nosi sa sobom velika ograničenja i frustracije može da učini da se osećamo osujećeno, nemoćno - navodi Čalovski Hercog.
I razlika u ishrani tokom i posle godišnjih odmora može da utiče na raspoloženje. Tokom slobodnih dana i odmora imamo vremena da se posvetimo sebi, spremimo nešto lepo i jede se često laganija hrana.
- Odlazak na posao uvlači nas u krug: "Jao, nemam vremena ništa da jedem. Odoh u prvu pekaru. Nemam vremena da nešto skuvam, daj da uzmem nešto s nogu". I onda dolazimo do toga da jedem vrlo štetnu i tešku hranu, koja snižava nas tonus - objašnjava specijalista ishrane Veroslava Stanković.
Koliko treba da traje godišnji odmor?
Čalovski Hercog kaže da je svakom čoveku potreban dnevni, nedeljni i godišnji odmor. Poslednji treba da traje najmanje 10, a bolje dve nedelje.
- Potrebno je vreme da napravimo diskontinuitet sa svakodnevicom iz koje izlazimo i da se prilagodimo novom ritmu kako bismo uživali u odmoru i posvetili se sebi - ističe psihijatar.
Što se ishrane tiče, treba da se unosi što više sirovog povrća i voća bogatog mineralima i vitaminima. Najbolje bi bilo da dnevno budu tri obroka i užina.
Zeleno voće i povrće bogati su magnezijumom, koji, kako kaže Stankovićeva, umnogome utiče na raspoloženje i smanjenje stresa. Magnezijum utiče na više od 300 biohemijskih reakcija u organizmu, dovodi do opuštanja mišića i regulacije rada srčane funkcije.
Kako započeti povratak sa odmora?
Kraj odmora i povratak u realnost treba započeti sa nešto drugačijom ishranom. Za idealan doručak dovoljni su masniji kefir, kiselo mleko ili jogurt koji će držati sitost, pahuljice ili musli sa svežim sezonskim voćem.
- Tako će se uneti proteini, masti, ugljeni hidrati i vitamini - navodi Stankovićeva.
Vraćanju na posao treba pristupiti sa planom, a ne odmah biti preplavljen nezavršenim ili novim poslovima, koji su nezanimljivi, opterećujući i neostvarivi.
Postepeno i planirano vraćanje u radni ritam je, prema rečima Čalovski Hercog, veoma važno i ne treba odmah uzeti da se rade najteži poslovi i zadaci.
Tokom dana takođe treba odvojiti oko 30 minuta za odmor, a to će biti dovoljno da se telo malo opusti i oporavi.
- Ako ste stacionani, prošetajte malo i razmrdajte se. Ako, pak, obavljate neki fizički zahtevan posao, sedite i odmorite - ističe Čalovski Hercog, dodajući da je veoma važno održati balans trećina – 8 sati posla, 8 sati sna i 8 sati nekih drugih aktivnosti.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com