Color Media Communications u sredu 8.9.2021. od 11h, povodom obeležavanja UN Međunarodnog dana pismenosti, organizovala je online konferenciju Knjiga koja mi je promenila život, u partnerstvu sa Ministarstvom kulture i informisanja i Bibliotekom grada Beograda.
Na otvaranju konferencije govorili su:
- direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov,
- posebni savetnik ministra kulture i informisanja Gordana Predić,
- gradonačelnik grada Beograda prof. dr Zoran Radojičić.
Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov je istakla značaj da se moramo pokrenuti i napredovati ka daljem učenju i usvajanju novih vidova pismenosti, medijske i informacione pismenosti.
“Nepismenih u našoj zemlji ima 160 hiljada prema poslednjem popisu. Ljudi koji su nepismeni, a pismenošću se smatra bar ona bazična, treba imati bar tri razreda osnovne škole, definitivno su isključeni iz savremenog života jer ne samo da ne mogu da čitaju, apsolutno ne mogu da učestvuju u savremenoj civilizaciji. Za nas u bibliotekama svaka vrsta pismenosti je važna, od one one osnovne da makar čitate i pišete do one funkcionalne, da ste zaista obrazovani, da razumete sve ono što možete da pričate, zatim sve do medijske i informacione pismenosti o kojoj se danas veoma mnogo govori jer bez takvih veština iako znate da pročitate i učestvujete u tome što se oko vas emituje i što ispratite u medijima, nećete moći da razumete. Biblioteka grada Beograda trudi se da u svojim projektima radi na medjiskoj i informacionoj pismenosti, da podstakne razmišljanje na ovu temu i da pomogne ljudima da se i u ovom segmentu obrazuju” – istakla je Ninkov.
Posebni savetnik ministra kulture i informisanja Gordana Predić istakla je da ministarstvo kulture i informisanja kontinuirano radi na razvijanju i zaštiti srpskog jezika.
“Ulaganje u obrazovanje je uslov napretka svake zemlje pa i naše. Statistika nam ne ide u prilog. Postoji veliki broj onih koji su nepismeni u XXI veku, nedovoljno je obrazovanih i malo je visoko obrazovanih u Srbiji. Istraživanje pismenosti je prvi put uključeno u popis stanovništva daleke 1866. godine a rezultati su pokazali izuzetno nizak nivo pismenosti u kneževini Srbiji jer je te godine registrovano samo 4,2% pismenog stanovništva. Skoro 100 godina kasnije prema podacima iz 1953. godine četvrtina stanovništva starija od 10 godina nije bila pismena. Međutim zahvaljujući uvođenju obaveznog osmogodišnjeg školovanja kao i organizovanja kurseva za opismenjavanje odraslog stanovništva, učešće nepismenog stanovništva je smanjeno. Drugu polovinu XX veka karakteriše konstantno smanjenje nepismenih i rezultati poslednjih popisa ukazuju na to da se pomenuti trend nastavlja. Poznavati i ćirilično i latinično pismo je privilegija koju nema veliki broj ljudi. Kako se ćirilica polako potiskuje iz svakodnevne upotrebe, Vlada Republike Srbije je nedavno usvojila, na predlog ministarstva kulture i informisanja, predlog zakona o upotrebi jezika u javnom životu, o zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma kao matičnog pisma kojim je definisano ustanovljenje dodatnih mera čiji je cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma kao i kulturnih i tradicionalnih vrednosti i širu upotrebu ovog pisma u javnom životu” – rekla je Predić.
Gradonačelnik grada Beograda prof. dr Zoran Radojičić istakao je da moramo i dalje čitati i da i pored razne tehnologije kojom smo okruženi i redovno koristimo, pisanu reč ništa ne može da zameni.
“Pismenost je učinila značajni evolutivni uticaj na homo sapiensa i da je sigurno jedna od važnijih stvari koja se čoveku desila. U današnje vreme, pismenost i knjige naravno ne mogu se izdvojiti iz bilo kog segmenta života. Jednostavno to je vid jednog genetskog zapisa svega onoga što se čoveku i čovečanstvu dešavalo. Radujem se da obeležavamo Dan pismenosti i značaj knjige i na ovaj način. Raduje me i što je ovakav vid događaja organizovan u Biblioteci grada Beograda jer je ona izuzetno značajna za grad Beograd i da tamo se ostvaruje najvažniji kontakt sa knjigom u našem gradu” – zaključio je Radojičić.
Međunarodni dan pismenosti, obeležava se širom sveta 8. septembra. Ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti pojavila se u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti. Kao dan obeležavanja izabran je 8. septembar, a UNESCO je obeležavanje počeo 1966. godine. Opšte je poznato da je rana pismenost dokazano jedan od najboljih pokazatelja budućeg uspeha. U tome nam upravo pomažu knjige. Knjige nas opismenjavaju, oplemenjuju, nadahnjuju, duhovno bogate, ali i menjaju. Kako je to rekla spisateljica Helen Eksli “Knjige mogu biti opasne. Na najbolje bi trebalo staviti upozorenje: „Može promeniti vaš život”.
U prvom panelu Reči koje menjaju govorili su glumica Vjera Mujović, književnici Marko Krstić i Dragana Mokan, book influenserka Slavka Vlalukin i Jelena Bašević, autorka bloga Snovi u koferima i pisac u nastajanju. Panel je moderirala novinarka Nevena Kuveljić.
Panelisti su se osvrnuli na knjige koje su ih oblikovale i koliko je važno istraživati i sebe dok istražujemo svet koji pronalazimo u knjigama koje čitamo.
U drugom panelu Biblioterapija govorili su psiholog Ana Mirković, književnik Branko Rosić, glumica Miona Marković, i book influenser Ivana Smiljanić. Moderirala je direktorka magazina Diplomacy&Commerce Ruža Veljović.
Čitanje knjige je razgovor i sa piscem i sa samim sobom. Dobija se sasvim nova introspektiva u sve što nas u tom momentu opterećuje i kako ta pisana reč može biti naš alat kojom ćemo doći do potrebnih rešenja.
Celu konferenciju možete pogledati na YouTube kanalu Color Media Communications i FaceBook stranici Biblioteka grada Beograda .
Više informacija o događaju možete pogledati na zvaničnom sajtu konferencije: http://communications.rs/medjdanpismenosti/