Plavi krompir teško može da se nađe na rafovima prodavnica u Srbiji, a zbog toga što rađa manje nego obični krompir slabije se i proizvodi.
Istog je ukusa kao i obični, isto se i priprema – može da se prži, peče, koristi za salatu ili pire. Zbog plave, ili više ljubičaste boje vrlo je dekorativan, a od običnog je čak i zdraviji.
Ima više antioksidanata jer u sebi sadrži beta karoten i flavanoid, a egzotičnu boju ima zahvaljujući uticaju antocijanina, kog ima u biljkama poput borovnice, brusnice, kupine, ribizla ili crvenog kupusa.
Svoja svojstva i boju ne gubi kuvanjem, a u porodici Mesarić iz međumurskog sela Belica koja ga proizvodi godinama, najviše ga koriste za salatu, jer se kuvanjem ne raspada.
- Služi nam za sve, kao i obični, s tim što ima više vitamina. Obični krompir se kroz vekove menjao, genetski obrađivao, a plavi krompir je ostao isti kakav je bio - kaže Damir Mesarić koji je ove godine posadio 43 hektara krompira, od čega je na jednom hektaru i plavi krompir.
Ima nekoliko vrsta ovog krompira, Mesarići su seme nabavili iz Holandije, a prodaju ga za malo manje od jednog evra po kilogramu.
U Srbiji ga najčešće prodaju po oglasima, a cena varira jer se nekoliko krtola prodaje po ceni od 200 dinara, a ima onih koji traže u zavisnsoti od vrste i do 2.000 i 2.500 dinara za kilogram.
Plavi krompir je potekao iz peruanskih Anda, Maje i Inke su ga koristile u ishrani.
Jedno vreme zaboravljen, u svetske kuhinje se vraća poslednjih godina upravo zbog svojih svojstava, a dobar je za rad srca, preporučuje se i onima koji imaju visok pritisak, štiti od infekcija i daje energiju.
Izvor: Danas.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com