Puna primena Zakona o digitaloj imovini počela je u Srbiji. Doneta je uredba kojom je poreska prijava izmenjena te je sada moguće podneti poresku prijavu i platiti porez.
Stupanjem na snagu ovog zakona krajem juna, oni koji trguju kriptovalutama dobili su pravni okvir. Poreski savetnik Milan Trbojević, objašnjava za "Preduzetnik" koje su obaveze firmi u ovom biznisu prema državnoj kasi.
- Kada fizičko lice trguje kriptovalutama, plaća porez od 15 odsto na razliku između nabavne i prodajne cene - kaže Trbojević i to ilustruje primerom:
- Kupljena je neka kriptovaluta za 100 dinara, a prodata kada je njena cena bila 150 dinara. Ostvarena je razlika od 50 dinara koja je zarada i na nju se plaća 15 odsto poreza.
Firme mogu, takođe, bile one d.o.o. ili preduzetnici da trguju kriptovalutama i to se posmatra kao da trguju bilo kojom drugom robom.
- Pri kupovini kriptovalute formira se nabavna cena koja je trošak kada prodate kriptovalutu, a prodajna cena će praktično biti prihod koji ulazi u ostale prihode koje ta firma ostvaruje. Na kraju godine, zavisno od dobiti, plaća se porez na dobit - objašnjava Trbojević.
Preduzetnici koji su registrovani kao paušalci ne mogu trgovati kriptovalutama, jer je paušalom zabranjena bilo koja vrsta trgovine, osim trgovine sopstvenim proizvodima, odnosno, onim proizvodima koji su napravili. Međutim, paušalcima je dozvoljeno "rudarenje" kriptovaluta jer tada oni praktično stvaraju tu kriptovalutu.
Rok za podnošenje poreske prijave PPDG-3R je 30 dana kada se proda kriptovaluta. Zatim se čeka rešenje Poreske uprave na osnovu koje se plaća porez. Ukoliko je kriptovaluta poklonjena, porez na poklon iznosi 2,5 odsto i plaća ga onaj ko je poklon primio.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com