Veštačka inteligencija dovršila je veliko delo Ludviga van Betovena. "Deseta simfonija", koju je kompozitor započeo za života i nije je završio, biće premijerno izvedena u Nemačkoj u novembru.
Betovenova Simfonija broj 9 u D - molu, debitovala je 1824. godine, čuvenim izvođenjem u Beču kojim je lično Betoven dirigovao, iako je u potpunosti izgubio čulo sluha. Simfonija je čuvena po tome što je ne samo jedno od najlepših muzičkih dela, već i zbog toga što su, po prvi put u jednoj simfoniji, upotrebljeni pevači i hor. Izazvala je opšte oduševljenje u dvorani, kojeg je Betoven postao svestan tek kada ga je koncertmajster/prva violina okrenuo ka publici, po završetku koncerta. Prisutni su skakali, pljeskali, čupali kosu i vrištali u neverici, što je do tada bilo neviđeno ponašanje na izvođenju dela ozbiljne muzike. Za sledeće delo, 10. simfoniju, komponovano je samo nekoliko stavova, posle čega je i umro.
Profesor Ahmed Elgamal, kompjuterski naučnik i vođa projekta, objasnio je da je njegov tim sa Univerziteta Rutgers koristio nekoliko postojećih stavova 10. simfonije i "naučio" VI da operiše kompleksnim informacijama o Betovenovom kompletnom "telu muzike", i kreativnom procesu. Tako su uspeli da stvore najuverljiviju verziju dela koju bi, na osnovu sopstvene vizije i stvaralaštva, možda komponovao i sam Betoven. Posao veštačke inteligencije počinjao je tamo gde su se Betovenovi stavovi zavšavali a kompozitori koji su učestvovali u projektu nisu mogli da nastave.
U projektu, koji je započeo 2019. godine, učestvovali su istoričari muzike, muzikolozi, kompozitori i kompjuterski naučnici. Među relevantne podatke, uključeni su i nacrti i skice koje je Betoven pravio dok je komponovao.
Veštačka inteligencija je i ranije korišćena za kompletiranje Šubertove konačne simfonije, za šta su korišćeni Huawei Mate 20 Pro smartfon i "harmonajzer" veštačke inteligencije, koji melodiju po izboru može da harmonizira u melodiju stila određenog kompozitora, na primer Mocarta.
Izvor: pcpress.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com