Zbog koje bolesti je zaposleni na bolovanju za poslodavce je, prema novim pravilima o zdravstvenom osiguranju, tajna. Umesto dijagnoze, propisano je da se u izveštaju o privremenoj sprečenosti za rad otkrije samo uopštena informacije – da li je razlog bolest, povreda na radu, nega deteta ili profesionalna bolest. Međutim, kolizija između starih i novih propisa dovela je do konfuzije – pojedini domovi zdravlja počeli su sa novom praksom neupisivanja šifre bolesti, ali Republički fond za zdravstveno osiguranje i dalje insistira na toj informaciji. Ceh neusaglašenosti propisa plaćaju građani koji više puta moraju kod izabranog doktora kako bi dobili odgovarajuće doznake.
Umesto dijagnoze, propisano je da se u izveštaju o privremenoj sprečenosti za rad otkrije samo uopštena informacije – da li je razlog bolest, povreda na radu, nega deteta ili profesionalna bolest
Razlog zbog koga RFZO i dalje insistira na dostavljanju podataka o dijagnozi je visina plate tokom bolovanja, a koja može da zavisi i od šifre. Kako objašnjavaju u ovoj instituciji problem će biti rešen "povezivanjem RFZO i IZIS-a, odnosno omogućavanjem elektronskog dostavljanja podataka o dijagnozi koja je razlog privremene sprečenosti za rad".
A nova pravila propisana su i kako bi se onemogućila zloupotreba podataka o nečijem zdravstvenom stanju, zbog čega su se građani više puta obraćali nadležnima. Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti Milan Marinović podseća da su podaci o zdravstvenom stanju posebno delikatni, te da je njihova obrada dozvoljena pod restriktivnim uslovima.
- Ukoliko ovi podaci postanu dostupni neovlašćenim licima, dolazi do povrede integriteta i poverljivosti tih osetljivih podataka. U više navrata smo konstatovali zloupotrebe prava pristupa podacima sadržanim u medicinskoj dokumentaciji, koja se u zdravstvenim ustanovama vodi u elektronskom ili papirnom obliku, tako da isti podaci budu naknadno objavljeni u sredstvima javnog informisanja ili na internetu - podseća poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović.
U takvim slučajevima, kako objašnjava Poverenik, u zdravstvenim ustanovama se sprovodi nadzor i utvrđuje kako su podaci došli u ruke neovlašćenih lica. Ukoliko se utvrdi da ih je zloupotrebilo službeno lice prilikom obavljanja posla, Poverenik podnosi i krivičnu prijavu zbog neovlašćenog prikupljanja podataka o ličnosti.
- U skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, za povredu ovih podataka zaprećena je novčana kazna u iznosu 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, te 5.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice - dodaje poverenik.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com