Posao dostavljača hrane doživeo je ekspanziju u poslednje dve godine tokom pandemije koronavirusa. I pored mesečne zarade oko 800 evra, u Beogradu za ovaj posao nema mnogo zainteresovanih, pa su poslodavci radnu snagu pronašli izvan granica Srbije.
Tako Beograđanima danas hranu dostavljaju Uzbekistanci koji su prihvatili posao dostavljača. Osim, njih javljaju se i Ukrajinci, Makedonci i ljudi iz BiH, kaže za RTS Stefan Šurlan, osnivač službe za dostavu.
- Radeći ovaj posao u Srbiji, iznenadio sam se jer imamo situaciju da posla ima na sve strane, posebno su vozači deficitarno zanimanje. Našim vozačima je potrebno da imaju B kategoriju ili čak da voze na električnim biciklama, a zamislite kako je tek onima koji traže vozače C kategorije - naglašava Šurlan.
Prema njegovim rečima, potražnja je velika i nema dovoljno dostavljača. Šurlan ističe da je posao dostavljača radio i u drugim državama i susretao se sa problemom nedostatka radne snage.
- Odlučili smo da uvezemo radnu snagu i to smo uradili sa Uzbekistancima. Oni pričaju ruski i lakše im je da nauče srpski jezik. To je država gde ima 36 miliona ljudi, sada su u tranziciji i veoma su dobra radna snaga. Bilo je mišljenja da se neće snaći. Sve jake države za jednostavnije poslove imaju dosta ispomoći u stranoj radnoj snazi i mislim da će to i kod nas biti normalna pojava - poručuje Stefan Šurlan.
Dodaje da na oglase za posao ne stiže dovoljan broj prijava i da se čak 60 odsto kandidata i ne pojavi na razgovoru.
- Ono što smo mi primetili javljaju se i Ukrajinci, Makedonci i ljudi iz BiH - kaže Šurlan.
Prema njegovim rečima, dostavljači sa punim radnim vremenom i sa sopstvenim vozilom, ako im firma refundira gorivo, mogu u Beogradu mesečno da zarade oko 800 evra i više.
- Ako vozi na drugom prevoznom sredstvu na kojem je sporiji ili vozi manje sati, to su plate od 500 evra. Nama i Uzbekistanci imaju platu 500 evra i mi im plaćamo smeštaj - ističe Stefan Šurlan.
Prema podacima Centra za istraživanje javnih politika iz marta, u Srbiji ima oko 356.000 korisnika aplikacija za dostavu hrane. Oni u proseku hranu naručuju 2,7 puta mesečno i te dostave prosečno vrede oko 1.300 dinara.
- U odnosu na period pre korone, gledajući koliko jedan dostavljač ima dostava po satu, mogu da kažem da je posao dvostruko povećan. Verujem da će tako ostati i posle korone. Moderno vreme donosi manje vremena za kuvanje i borimo se da sve Beograđane i građane u ostalim gradovima uslužimo, jer je između 13 i 15 časova najveća potražnja - poručuje Stefan Šurlan.
- Sva električna vozila koristimo i to u Beogradu i Novom Sadu: električne bicikle koji prelaze 200 kilometara sa jednim punjenjem, automobile koji prelaze 150 kilometara za jedno punjenje i skutere koji imaju dve baterije, od koje svaka prelazi 60 kilometara. Ako znamo da prosečno jedan dostavljač u gradu pređe 100-120 kilometara, sva ova prevozna sredstva zadovoljavaju njegove potrebe - naglašava Šurlan, prenosi RTS.
Izvor: Politika.rs/RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com