Šampion Australijen opena Novak Đoković, šest dana nakon osvajanja svog prvog gren-slem turnira, sa sunarodnicima na terasi Skupštine grada krunisao je svoj do sada najveći uspeh u karijeri. Treći igrač sveta upisan je u istoriju svetskog tenisa kao prvi Srbin koji je osvojio ovakav turnir.
Srpski narod je uvek raširenih ruku dočekivao velike pobednike i slavio njihov uspeh kao svoj. Tako je bilo i ovog puta, na platou ispred Skupštine koji je, moram priznati, bio prepun. Već od podneva ljudi su počeli da pristižu, zauzimajući što bolje mesto. Bilo je tu beba u kolicima, baka i deka koji su izveli unučiće, ali i vatrenih obožavateljki, koje su ponosno nosile majice sa slovima Novakovog imena.
Dok je masa pevala uz najnovije hitove grupe "Van Gogh", nestrpljivo očekujući da vidi svog ljubimca, novinari i fotoreporteri uputili su se u svečanu salu, kako bi u četrdesetominutnom razgovoru s Noletom saznali što više zanimljivih detalja.
- Nije mi lako da vam opišem kako se osećam u ovom trenutku ili kako sam se osećao kada sam postao šampion. Tamo još nisam bio svestan kakav sam uspeh postigao, jako sam emotivan i sve to preživljavam na neki samo meni svojstven način. Ponosan sam na sebe i svoju porodicu. Uvek mi kroz glavu prolazi film iz prošlosti i prisećam se trenutaka kada sam kao dete gledao teniske šampione kako dižu pehare, a eto sada, sa 20 godina, i ja sam se našao u toj situaciji. Osećaj je neopisiv.
Iako je igrao sa skoro svim igračima na svetu, uspeo da pobedi dva najbolja, Federera i Nadala, što mnogima ne polazi za rukom, želja mu je da u toku ove godine bude bar za jedno mesto više. Ovo mu je osma, ujedno i najveća titula u karijeri, s kojom se popeo za sjajnih 1.000 poena na ATP listi, što je i njegov bankovni račun povećalo za 1.400.000 australijskih dolara. S obzirom na to da više ne mora da strepi od Žoa Vilfreda Conge, Rodžera Federera i Rafaela Nadala, morao bi da pripazi na jednu novu opasnost - najmlađeg brata Đorđa, koji je siguran da će biti prvi teniser sveta i tako srušiti svog popularnog brata.
- Moja porodica je, na svu sreću, bila u mogućnosti da bude na turniru, podeli sa mnom sve lepe trenutke i proslavi moj do sada najveći uspeh, što je još veća draž ove moje pobede i ovog mog uspeha. Ovo je bilo i veliko iskustvo za moju braću, koja vredno treniraju kako bi postali profesionalni igrači. Moram vam priznati, kad igram sa njima tenis uvek me pobede. Najstariji sam, pa moram malo da ih pustim.
Pored profesionalne teniske karijere, druga velika ljubav su mu imitacije, u kojima je neprikosnoven, ali i pevanje. Najviše voli da imitira kolege i koleginice, ali mu nikada nije bila namera da uvredi nekog, već da nasmeje publiku i unese pozitivnu energiju.
Tačno u 14.00 s terase su poleteli baloni i konfete, publika je počela da vrišti, što je bio znak da se na čuvenom pobedničkom balkonu pojavio Nole. Vedar i nasmejan, u društvu roditelja, braće, dede i devojke, obradovao je fanove bacivši im lopte, majice, kačkete, pa čak i rekete.
Atmosfera je bila neverovatna, klinaca je bilo na sve strane, vijorile su se zastave, neki su čak i zaplakali od sreće, a okolne terase i krovovi zgrada bili su načičkani ljudima. Ovakav spektakularan doček ne dešava se svaki dan, a Beograd je imao razloga da slavi.
Iako kaže da nikada ne sprema govor unapred već se prepušta improvizaciji (jer, kad ugleda mnogo ljudi, sve zaboravi), ovog puta je, verovali ili ne, za trenutak zanemeo. Tremu je razbio otpepavši Bajaginu pesmu "Moji su drugovi", što su svi prihvatili, pevajući u horu.
- Ne mogu da opišem koliko sam vam zahvalan sto ste došli ovde. Ne mogu da verujem da je toliko vas došlo samo zbog mene.
Nole, čestitamo još jednom, a ti, Srbijo – slavi!
Tekst: Jelena Antonijević
Foto: Marko Risović