Hotel "Moskva", zdanje u centru Beograda i kulturni spomenik prestonice, nedavno je obeležio jubilej - 100 godina postojanja. Zgrada na Terazijama preživela je ciljano bombardovanje u Prvom svetskom ratu i sve naredne ratove. Od otvaranja, 1908. godine, "Moskva" je bila mesto okupljanja brojnih ovdašnjih političara i svedok burne balkanske istorije.
U "Moskvu" su dolazili i najznačajniji umetnici i intelektualci Beograda i nekadašnje Jugoslavije - Branislav Nušić, Miloš Crnjanski, Sava Šumanović, Nadežda Petrović, Mića Popović, Petar Lubarda, Branko Miljković, Ivo Andrić, Ljuba Tadić...
Brojni su i značajni gosti iz inostranstva - Albert i Mileva Ajnštajn, filozof Žan Pol Sartr, psihoanalitičar Erih From, reditelj Alfred Hičkok, brojne zvezde svetskog filma... Lista slavnih gostiju hotela "Moskva" duga je i impresivna.
Kafana "Rosija"
Zdanje je sagrađen početkom 20. veka, kao privredno i političko ulaganje Rusije u Srbiju. Rezultat je rada više projektanata, iz Beograda i Rusije. Građeno je kao upravno-administrativna palata Osiguravajućeg društva "Rosija" iz Petrograda i primer je arhitekture secesije.
Otvorio ga je srpski kralj Petar Prvi Karađorđević, a zabeleženo je da je zgrada te 1908. godine potpuno izmenila fizionomiju Beograda i brzo postala sastajalište viđenijih Beograđana i gostiju grada. Novinar lista "Politika" tada je naveo detaljan opis impresivne građevine i njenih enterijera, primetivši da je "kafana 'Rosija' nešto što se kod nas još nije videlo. Tako nešto teško je naći i u najvećim zapadnoevropskim varošima."
Simbol i spomenik
Sava Janićijević, savetnik upravnog odbora hotela, zaposlen je ovde od 1974, a 17 godina bio je generalni direktor. U razgovoru za portal Nadlanu.com podseća da je "Moskva" svedok svih političkih promena u ovom delu Balkana, da je promenila devet državnih uređenja i da su i političari tu donosili važne odluke.
Povodom obeležavanja jubileja objavljena je i luksuzna monografija "Hotel Moskva - prvih 100 godina", gde se navodi da je ova zgrada danas jedan od arhitektonskih simbola Beograda, karakteristična tačka gradske siluete i prvi objekat koji je obeležio buduću izgradnju Terazija. Fasada je većim delom ukrašena zelenim keramičkim pločicama, a zgrada spada među retke u Beogradu sa hromatskom fasadom. Godine 1969. upisana je u Registar spomenika kulture grada Beograda.
Gospodin Janićijević navodi da se način gradnje, stil i enterijer hotela "Moskva" i danas izučavaju na Arhitektonskom fakultetu, kao i da je savetnik u hotelu bio profesor Grigorije Samojlov, čija su umetnička dela, vitraži i ulja na platnu, obogatila enterijer. Janićijević dodaje da je hotel veoma popularan zbog lepote, pozicije, atmosfere, kao i da nema ličnosti iz oblasti naše kulture, književnosti, ekonomije, politike... koja nije imala dodirnih tačaka s "Moskvom".
Rađanje avangarde
Ovde su se tokom 20. veka sastajali i mnogi drugi umetnici, koji su izazivali duboke promene u srpskoj kulturi. Ivo Andrić je redovno dolazio u "Moskvu" i imao svoj sto, a Branko Ćopić je takođe bio stalni gost.
Sava Janićijević kaže da je na njega poseban utisak ostavio pesnik Vasko Popa:
- On je dolazio redovno, svakog dana i mogli ste po njemu da navijate sat. Svaki dan je od pola četiri do šest sati po podne bio u aperitiv baru, na međuspratu. Tu je čitao novine, pio vino "kavadar" ili kafu i susretao se s ljudima iz sveta književnosti i svojim prijateljima. Bio je pravi gospodin i imao dostojanstveno držanje. Poslednji put je bio dva dana pred smrt.
Nesvrstani i diskrecija
U vreme nekadašnje Jugoslavije na listi gostiju su, naravno, bili svi značajni funkcioneri iz republika SFRJ i državnici u zvaničnim posetama. U monografiji je zabeleženo da je 1961, za vreme Samita nesvrstanih zemalja, hotel bio posebno uređen. Tada je ovde boravilo desetak predsednika država i vlada nesvrstanih zemalja. Niko od zaposlenih nije smeo da govori o visokim gostima, da otkriva da su smešteni u hotelu, niti detalje o tome šta jedu, piju i kako se odmaraju. Čak je i knjiga utisaka bila sklonjena od javnosti, a detalji su se mogli pročitati tek 20 godina kasnije.
Janićijević kaže da, kada su u pitanju gosti i događaji, važi zlatno pravilo:
- Što vidite - ne vidite, što čujete - ne čujete. Postoji diskrecija i ono o čemu se ne govori, zbog poslovne tajne hotela.
Gosti "Moskve", u zvaničnoj poseti SFRJ, bili su i premijerka Indije Indira Gandi, predsednik SSSR Leonid Brežnjev, španski ministar Felipe Gonzales. Osamdesetih su ovde boravili palestinski lider Jaser Arafat, indijski predsednik Radživ Gandi, jordanski kralj Husein i drugi.
Za vreme Devete konferencije nesvrstanih zemalja, 1989. godine, u hotelu je bilo smešteno 36 delegacija i 36 ministara, a najvažniji je bio Peres de Kueljar, generalni sekretar UN. Predsednik Libije Moamer El Gadafi postavio je svoje šatore i kamile u dvorištu kuće u ulici Generala Vasića, ali je boravio i u "Moskvi". Janićijević se seća da je pio hladno, prokuvano kamilje mleko, na koje je mirisao čitav hotel.
Sportisti, pisci, glumci
U "Moskvi" su boravile sve Zvezdine fudbalske zvezde - Dragoslav Šekularac, Miloš Milutinović, Rajko Mitić, Vladimir Petrović, košarkaši Radivoje Korać i Rajko Žižić, bokser Mate Parlov. Bili su tu i pisci Rabindranat Tagore, Maksim Gorki, Alberto Moravija, Grejem Grin i Josif Brodski.
Monografija daje i skoro neverovatan podatak - da su tokom 1972. godine gosti Beograda i "Moskve" bili glumci Kirk Daglas, Piter Justinov, Robert de Niro, Monika Viti, Miloš Forman, Piter Bogdanović, Liv Ulman, Andžej Vajda i Bernardo Bertoluči. Na beogradski FEST došli su tada američki kosmonauti Dejvid Skot, Alfred Vorden i Džejms Irving, članovi svemirske ekspedicije "Apolo 15", koja se iskrcala na Mesec. Oni su pozdravili beogradsku publiku u Domu omladine, pre projekcije filma "Hod po Mesecu".
Kasnije su Terazijama šetali i Roman Polanski i Džek Nikolson, koji je u svojim memoarima zapisao: "U Beogradu sam prvi put. Došao sam i zato što nikad još nisam bio u ovoj sredini, na Istoku Evrope. Za kratko vreme sam utvrdio dve stvari, za mene veoma važne - jede se izvrsno, a pristup filmovima je mnogo intelektualniji nego u Americi."
Novinar "Njujork tajmsa" Dejvid Bajnder, dugogodišnji dopisnik ovog lista iz nekadašnje Jugoslavije, ispričao je prilikom prošlogodišnjeg boravka u Beogradu doživljaje iz 1963. godine, kada je posle studija na Harvardu došao kao dopisnik u Beograd:
- Bila je to ljubav na prvi pogled. Odmah sam spoznao da su Srbi komičan, duhovit svet. Smestili smo biro u sobu hotela "Moskva". Otvorio sam vrata, otkačila su se. Pridržavao sam ih rukama, došlo je osoblje i sa osmehom su rekli - nema problema, sad ćemo to da popravimo. Ujutru je luster pao pravo na doručak. Otišao sam da operem ruke, lavabo je otpao... Verovatno bi se većina Amerikanaca razgnevila, ali ja sam se smejao i smejao...
"Moskva šnit"
U "Moskvi" su ponosni na dugu listu poznatih gostiju i posetilaca, ali i na sve zaposlene. Sava Janićijević navodi da su za uspeh zaslužni svi koji su radili u hotelu i da je profesionalnost uvek bila na veoma visokom nivou.
Na proslavi jubileja, 21. januara, hotel je dodelio brojna priznanja za dugogodišnju saradnju. Jedno od njih dobila je Ankica Džepina, tvorac recepta za "Moskva šnit". U popularnoj hotelskoj poslastičarnici, otvorenoj 1974. godine, gospođa Džepina, majstor za slatkiše, osmislila je posebnu tortu s korom od oraha i badema, višnjama i kremom. Danas usavršen, "Moskva šnit" jedna je od najtraženijih poslastica i svojevrsno obeležje hotela. A specijalitet hotelskog restorana je tatar biftek, koji se pravi od telećeg filea sa 30 vrsta začina.
Od 2005. hotel vlasništvo kompanije "Netwest Finance", a prošle godine izrađen je arhitektonsko-građevinski plan njegove rekonstrukcije. Predviđeno je vraćanje glavnog ulaza u hotel na čeonu stranu - iz pravca Terazijske česme - gde se prvobitno i nalazio. Planira se otvaranje novih sadržaja, kao što su velnes i fitnes centar, i potpuno vraćanje enterijera u stil epohe u kojoj je zgrada izgrađena. Radovi bi trebalo da počnu ovog leta i da traju godinu dana, a nakon te rekonstrukcije, na početku drugog veka postojanja, "Moskva" očekuje i petu zvezdicu.
Tekst: Jelena Jovanović
Foto: Mirjana Ristić